A, računali smo na tebe… Kako i ne bi, kad smo delili iste ideje da je najvažnije postati levo krilo, il’ centarfor školskog tima. Kako i ne bi, kad si nas naučio da prva ljubav dolazi tiho, nezvana, sama… Kako i ne bi kad si nas učio šta je rani mraz, da ne treba da volimo januar i bele zimske tragove, ali, da ipak, volimo bogojavljensku noć?

Kako i ne bi kada smo, ko zna koliko puta sa tobom išli da kroz trsku i šaš gledamo kako se kupa lepa protina kći? Voleli bi da smo zajedno ljubili snašu na salašu, ali, Nasta je bila dosadna.

Znaš li koliko smo, samo, puta preplivali Dunav, noću, sa tobom? U redu, znali smo oduvek da je provincijalka samo tvoja, ali, ipak, uvek su nam se širile zenice kada bi upoznali neku devojku koja se odaziva na ime Olivera.

Ispričao si nam priču o Vasi Ladačkom, ali i o Boži „Pubu“. Kada smo neraspoloženi i setni, svi smo bili Vasa, ali, svi smo želeli da budemo Boža uvek. Zavideli smo ti i na petlu. Ej, i na kiši i na vetru…

Uticao si na pad cena nekretnina jer su svi hteli da prodaju onu staru, dedinu kućerdu na lakat. Svi su ti zavideli što si lično upoznao devojku sa čardaš nogama i sa kosom punom polena. Drago nam je bilo što je tebi bilo drago zbog tvog starog, pogotovu kad gledaš Srem, Banat i Bačku s’Varadina.

S tobom se uvek dobro jelo, a kad je bila tuga, onda je trebalo da se cuga. Slagao si nas da slabo divaniš madžarski, ali, pošteno si nam objasnio šta ne voleš. Slagao si nas i kada si rekao da mariš ti, ali si bio u pravu da smo krivi mi, jer si nam objasnio da Geda gluperda postoji i uvek će postojati, ali i da je najbitnije živeti slobodno.

Nisi dao da ti lome bagrenje, jer, neko to od gore vidi sve, a i, kako si nam rekao, u Ulici Jovana Cvijića rastu druga deca.

Siguran sam i da se princeza javila ratniku paorskog srca, jer je on hteo samo da rata ne bude. Koliko smo samo puta sipali još po jednu za treću smenu, koliko puta si nam pričao uspavanku za dečaka, ali, uvek si ponavljao da je život more.

Naposletku, crni labud je sleteo na tvoj dlan, a zatim otišao širokim drumom što izlazi na most… Godine su relativitet, ali, na tvom grobu će biti posadjen samo ruzmarin…

Goran Trifunović 

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, kao i Twitter nalogu