VEĆ VIDJENO

Početak rada novog saziva SO Gornji Milanovac, podeljen je u dve sednice, i to u dva, „komšijska“ dana. Teme su bile isključivo personalne prirode. Bar je tako trebalo da bude. Naime, prvog dana se birao predsednik opštinskog parlamenta, njegov zamenik, sekretar, ali su i odbornici položili zakletvu. Neko prvi put, a neko, Boga mi… Kao jedan od iskusnijih, bivši predsednik opštine, izneo je predlog o direktnim prenosima skupštine, pogotovu, rekao je on, „znajući koliko sredstava opredeljujemo za novu televiziju“. Ispravno i legitimno, nema šta, ali, iskustveno govoreći, u tom slučaju se može očekivati da odbornici, u svojim govorima, počnu da čitaju i da, recimo, prodaju kola, kupuju drva i tome slično.

Predsednik Kovačević se, na samom početku obratio odbornicima, a sve u stilu „može mi se“, podsećajući da oni imaju dvotrećinsku većinu. Slučajno, baš na samom početku? Hmm…

Ipak, i pored tolike većine, i pored činjenice da u svojim redovima imaju itekako iskusne odbornike, za dva dana, niko se iz redova vladajuće većine nije obratio sa govornice. Praksa „nemuštog jezika“ se, izgleda, nastavlja i u novom sazivu.

Nakon verifikacije mandata, ostavku na mesto odbornika je dao direktor „Kulturnog centra“, a na njegovo mesto je seo odbornik iz Brdjana. Legalno, legitimno, samo se postavlja pitanje- da li gospodin Arsić može da privuče toliki broj birača, pa je neophodno da bude na listi, iako se zna da neće biti odbornik?

Do izbora novog – starog spikera opštinskog parlamenta, sednicom je predsedavao najstariji odbornik, koji je sednicu vodio, čini se, „ni po babu, ni po stričevima“, pa je, čak, kada nije dao reč jednom odborniku sa svoje liste, od istog dobio uzvik – „Alo, Srbo, bre“…

Unošenje i iznošenje glasačkih kutija, davanje pauze pred svako glasanje, kao da je spustilo tenzije, pa je i intezitet diskusija rapidno opao.

U svakom slučaju, većinom glasova je odlučeno da će u narednom periodu sednice opštinskog parlamenta voditi Lazar Nikolić, a kada on to ne bude mogao, to će činiti njegov zamenik, Obrad Milosavljević.

Drugi dan zasedanja je, otprilike, kao drugi dan svadbe. Svi su nekako opušteniji, garderoba je, od jučerašnje svečane, danas dobacila do pristojne, odnosno, od odela, ili, recimo, belih štirkanih košulja, do polo majica i čistih farmerica.

Dame, koje su se hvalile sa „ladnim trajnama“, drugog dana su kosu pokupile u repove, lake pundje i ostale praktične i pragmatične načine češljanja.

Najviše tenzije, na početku drugog dana zasedanja, izazvale su promene u sedenju u sali. Druga najveća grupacija je, shodno, raspodeli mandata, zauzela mesto koje joj, ruku na srce i pripada, što je socijaliste dovelo do zadnjih klupa u sali. To je, opet, dovelo do komentara opozicije, a koji su upućeni vladajućoj stranci, da će, prilikom svakog glasanja morati da se okreću iza sebe, da bi videli da li koalicija i dalje postoji.

Inače, ako je neko i mislio drugačije, odmah da se kaže da su Dejan Kovačević i Jadranka Dostanić ostali na svojim mestima, dok su neznatne promene izvršene samo u opštinskoj vladi.

Treba napomenuti da predstavnici opozicije nisu učestvovali u glasanju.

Inače, tokom diskusija, na kojoj je, sa jedne strane, verovatno svojom voljom, Kovačević bio usamljen, a sa druge nekoliko predstavnika opozicije, najviše zamerki je bilo na izbor Jovice Carevića u Veće.

Takodje, Desimir Jovanović je Kovačevića optužio da je, kako je rekao, „sedam meseci vršio pritisak da piše krivične prijave protiv Jovice“. Kovačević ovo nije demantovao. Jovanović je rekao i da raskrsnica kod Norveške kuće nije koštala 46, već, kako je naveo, 76 miliona dinara. Kovačević ni ovo nije demantovao.

Opozicioni odbornik, Dragan Djordjević je od Kovačevića tražio izveštaj o uradjenom u prethodnom periodu. Nije ga dobio. Takodje, Djordjević je pitao „šta se dešava sa placem na brdu Parac, koji je opština kupila, jer je rečno da dolazi strani investitor i da će tu otvoriti neki pogon i nova radna mesta“. Kovačević nije odgovorio.

Ipak, iako dobri poznavaoci prilika u gornjomilanovačkom parlamentu pamte svakakve ekscesne situacije, pretnje, uvrede i slično, nikada se, čini se, nije dogodilo da se dva odbornika nadju, maltene, „u klinču“, odnosno, da dodju do situacije „Ma, pusti me, bre“.

Odbornik Jovanović je silazio sa govornice, a odbornik Langura mu je nešto „dobacio“ u prolazu. Reč po reč… Ipak, hajde da budemo pošteni. Jovanović je bio iziritiran nekim Kovačevićevim diskusijama, a Langura je, valjda, hteo da ostane u treningu. Mir, mir, mir…

Goran Trifunović