Srpskom fudbalu su se poslednjih dana dogodile dve lepe stvari. Ostali smo bez prvog čoveka saveza, i konačno smo dobili selektora kakvog priželjkujemo od vremena Radomira Antića.

Ipak, ni ponovo, ničim izazvana euforija oko reprezentacije, RTS-u nije bila dovoljna da bi otkupila prava na prenose utakmica najboljeg našeg tima. Pri tom, jedna od tih utakmica je sa prvakom Evrope i najboljim igračem sveta.

Pazite njihovo obrazloženje „Niko nam nije ponudio da otkupimo pravo“. A, slatko od dunja nećete, a? Nećete?

Jednostavno, neko se tu „nije našao“. Bitno je da uvek ima para za porodične manufakture i njihove… pa, nazovi serije, odnosno mašine za pranje. Šta nama ostaje? Kada je „Partizan“ pre 18 godina prvi put ušao u Ligu šampiona, pravo prenosa je, jer se niko nije nadao učešću jednog našeg kluba, otkupila televizija, tada još bez nacionalne frekvencije.

O, kako smo se tada rado sećali nekih starih, izgubljenih prijateljstava, samo ako su imali, iole korektan signal te televizije. „Odavno se nismo videli. Evo, doći ću večeras, posle pola devet da se ispričamo dva sata, poneću čips i pivo“. Naravno, razgovor se svodio na „izbi“, „izadji“, „dodaj“…

Tako je i sada. Ponovo probudjena nada u nacionalni tim, kao da je minirana od strane ustanove koju svi plaćamo iz svog džepa. A, zašto je plaćamo? Da gledamo disciplinovanje novinara od strane prvorodjenog? Da nam RTS objašnjava da nam je sve bolje i bolje? Da jasnije vidimo svu zbunjenost, nestručnost i nemoć nad političarima od strane, takozvanog kriznog štaba? Da, ne daj Bože, gledamo prenos sednica srpskog parlamenta koje sve više liče na stranačke, predizborne mitinge? Da nam ekspert za „of-šor“ kompanije (dokazani) objašnjava gde je Đilas sve sakrio pare?

Da nam ubiju i ovo malo poleta što su nam, tako „velikodušno“ ostavili, valjda za „crne dane“. Naopako ako dodju crnji… Krajem 90-ih godina prošlog veka, tadašnja opozicija je pozivala na gradjansku neposlušnost. Za šta je RTS, nego za gradjansku neposlušnost, odnosno, neplaćanje.

Uostalom, ukoliko vam konobar u kafani (ako ste zaboravili kako je tamo) donese ono što niste naručili, naravno da to nećete platiti. Tako i u ovom slučaju… Piksiju i momcima puno sreće i sve najbolje, a ovima koji misle da su najpametniji, najbitniji, najbolji… Znate li priču o sveći i zori?

Goran Trifunović