Oh, zar je već prošlo dve decenije? Oh, zar se ništa nije promenilo? Oh, zar ništa nismo naučili? Sve su ovo pitanja koja ne zahtevaju odgovore, jer se isti podrazumevaju.

Sukob dva vodeća člana vlasti oko nekog, činilo se nama naivnima, jednog običnog policijskog službenika, bio je u stvari pokazatelj ko praktično vlada zemljom. I, tada, činilo se, valjda zbog kartonskih kutija sa cigarama, plastičnih flaša sa benzinom i naravno, zbog toga što ste se morali dobrano „pošorkati“ za veknu hleba, u nikada gore vreme, vlast je tako održavana na površini.

Da li je narodu prekipelo, da li su strane sile preuzele zemlju, ili je jednostavno neko Slobi zaturio svesku, nikad nećemo saznati, ali, činjenica je da se i ova vlast, a samo slabo obavešteni ili naivni, misle da ona i ova vlast nisu iste, održava tako što su svi, na ovaj ili onaj način ucenjeni. Pitanje je samo karaktera čoveka, koji gledajući današnju vlast vidi one iste koji su nas terali u ratove, bedu i sankcije 90-ih, iste one koju su promovisali muziku i, pa hajde da kažemo kulturu, koji su prerasli u rijalitije, iste one koji su blokirali puteve i mostove, a zatim palili tragove u centru Beograda, i može da im kaže da su danas u pravu.

Kakav čovek sme da se opkladi da Legija neće dobiti resor odbrane, da Zveki neće komandovati MUP-om, a da Dragoslav Milanović neće zameniti „žutog Bujketa“? Osvrnite se oko sebe, pa se zapitajte ko vlada vašim gradom, selom, mesnom zajednicom (ako je imate).

Zar vam to nije dovoljno da se zapitate šta vas je to teralo da se tolike godine bunite protiv „Gede“, pa da ga na kraju i oterate na bespovratnu robiju, a sad nemoćno gledate šta se dešava oko vas i sležete ramenima?

Hoće li nam, ponovo, omiljena rečenica u razgovorima postati „Dobro je dok se ne puca“? Nekad, neki šesti oktobarski dan mora svanuti. Samo, valjalo bi tad biti pametan i racionalan, pa pobacati sve sveske koje ta zloglasna i nikad rasformirana služba ima, pritisnuti „restart“ i krenuti ponovo.

Za nas je kasno, a možda nismo ni zaslužili, ali, Bogu hvala, ima nekoga iza nas. Učimo ih da pamte…

Goran Trifunović