Ukoliko ima nekog benefita u ovom zlom vremenu, kada smo svi manje više uplašeni za svoje i živote svojih bližnjih, to su krsne slave. Čini se, naime, da smo se, verovatno silom prilika, vratili izvornom hrišćanstvu, odnosno, srpskom svetosavlju.

Nakon pola veka pod komunizmom, a zatim i drugim „izmima“, bili smo zaboravili izvorno značenje slave i način na koji se ona proslavlja. Novovernici su nam uneli običaje da se slava slavi u restoranima, sa licima koje vidimo tad i nikad više, uz lignje, dagnje, pileće belo meso… Orkestri sa ozvučenjem su se podrazumevali.

Zaboravili smo da je slava jedinstven običaj u hrišćanstvu i da se slavi, uglavnom, u krugu porodice i bliskih prijatelja i rodjaka. Izgleda da nam je trebao krizni štab da nas podseti na to i da nas vrati na „fabrička podešavanja“. Kolač, sveća i žito predstavljaju krsnu slavu, ostalo je gozba.

Tokom pandemije, koja nam je svima, hteli to da priznamo ili ne, promenila živote, zaboravili smo da je slava trodnevna gozba sa prejedanjem, ispijanjem nebrojenih čaša alkoholnih pića i političkih svadja.

Silom prilika, dozvali smo se, bar većina, pameti i počeli da slavu obeležavamo onako kako to i dolikuje i svecu i verujućoj porodici. Umesto gledanja na sat, u stilu „kad će ovi da idu“, počeli smo da kadimo i čitamo molitvu kako bi trebalo, da se sa ono malo, pre svega, bliskih gostiju, podružimo, popričamo, pa tek onda počastimo. Kao da nam je neko branio da se, godinama unazad, družimo i posećujemo sa rodbinom i prijateljima mimo slave.

A, onda dodje slava, ne znate gde ćete pre od posla, gosti, po običaju, imaju da posete još nekoliko slava, ne stignete da progovorite ništa više od protokolarnog „jeste se služili“, pa se rastajete sa obostranim obećanjima da se morate „što pre videti da se ispričate“. Političari su male bebe za ovo obećanje. Zato, budite odgovorni, ostanite kod kuće, slavu čestitajte telefonski, a domaćinima neka je na zdravlje i berićet. Zbog svih nas…

Goran Trifunović