„Predstavnici civilnog društva doprinose buđenju svesti za pitanja koja su potrebna svakoj lokalnoj sredini. Akcija Zavrni rukave, koja je probudila organizacije i pojedince u celoj Srbiji imala je za cilj jedno – da 24. marta u 12h očistimo što više deponija i probudimo kod građana osećanje da mi imamo jednu zemlju i da moramo postati društveno odgovorni u smanjenju zagađenja.

U Gornjem Milanovcu su bile dve lokacije za čišćenje, na Rudniku i u Nevadama. Lepota ovakve akcije je što su uključeni svi koji su tu sa namerom da doprinesu da grad  izgleda čisto. Udruženje Mladi Milanovca se uključilo u sređivanje deponije u Nevadama.

Kako uđete u prirodu pored puta vidite đubre, jer je očito tako najlakše otarasiti ga se a bez ikakvih sankcija.  

Sa političke strane, s obzirom da sam političarka, ovakvi događaji imaju za cilj sređivanje akutnog problema i to je trenutno delovanje. Sistemsko rešavanje problema je ono ka čemu dugoročno  i vodi sama akcija. A to je da se deponije srede i da se regulativom dovedu do stanja gde neće biti potrebe da se prave. 

Sve ovo  je i logično za ljude koji su bili te nedelje u prirodi, jer im je stalo do životne sredine, koji su računali da će biti neka mala gomila đubreta pored puta skupljena, jer znamo  da smo opština koja je od Ministarstva za zaštitu životne sredine dobila 5.212.840 dinara za sanaciju 28 divljih deponija. Tada, kada se ministarka Vujović šetala Milanovcem sa predsednikom opštine  je rečeno da će Gornji Milanovac biti opština bez divljih deponija u najkraćem mogućem roku sa uloženim novcem.

Pa kako onda, gde god kročimo u prirodu naletimo na ko zna koliko nataloženu gomilu plastičnih flaša, guma, stare obuće, stakla i kojekavog otpada? Koje su to divlje deponije koje su očišćene sa 5 miliona dinara i kako je moguće da smo prirodu okupirali đubretom. 

S obzirom da smo jako polarizovano društvo, gde se gleda ko je za vlast a ko protiv, verujem i da je postavljanje kontejenera, recimo na groblju u Nevadama, pitanje za koje se daje odgovor procenom  da li su tu oni koji su za ili protiv. U slučaju te deponije, verujemo da je sistemsko rešenje jako jednostavno – jedan kontejner. Nemoguće je da od tolikog novca uloženog u životnu sredinu nije imalo za tako jednostavno rešenje. Ili ako već pričamo o sistemskim rešenjima, ko se pozabavio pitanjem i traženjem divljih deponija, pa je odredio u koju deponiju će koliko biti uloženo i koje su to deponije koje se uklanjaju. Da li su blizu kuća njihovih ili onih koji su protiv? 

Da se razumemo, za sve postoji rešenje. Pitanje  potreba u jednom selu, najbolje znaju ljudi koji žive u tom selu. A s obzirom da plaćaju uredno porez opštini, najmanje što se može uraditi za njih jeste da predsednik mesne zajednice pita ljude šta im je potrebno. Jer taj budžet u opštini i novac koji se raspoređuje i pripada građanima, a ne vlastodršcima. Politika ravnomernog razvoja opštine se  i zasniva na usaglašavanju potreba građana određenog dela opštine sa novcem koji se nalazi u budžetu. Jasno za svakog. Sem ako ne želite da date više onima koji bolje ucenjuju za glasove nego onima koji jednostavno neće da glasaju za vas. 

Polarizovano društvo kakvo je naše, iznedrilo je Srbiju protiv nasilja zbog strašnih ubistava koja su se dogodila. Iznedriće i Srbiju protiv krađe i protiv smeća, jer je građanima dozlogrdilo više da gledaju  i slušaju laži.  Od praznog frižidera ekonomskog tigra boli stomak od gladi, a od sređenih divljih deponija ugušismo se u smeću.

Svaka čast i Vilama Rudnika i Nevađanima za Nevade i svakom pojedincu koji se uključio u akciju čišćenja našeg Milanovca. Tog dana smo čistili smeće iz prirode, verujem da će uskoro  doći vreme da se očisti i  prodiše Srbija punim plućima.“

Kristina Milošević