Na medji dve opštine, Čačka i Gornjeg Milanovca, sastavku Miokovaca i Pranjana teče voda primerenog imena – Ljubovode i prolazeći pod lukom mosta od kamena uliva se u Čemernicu.

Najjednostavnije je ići preko Ljubića ka Koštunićima. Kada se prodju Trbušani i fabrika stolarije DOMIS, posle par zavijutaka na glavnom putu ka Pranjanima (ići desno, donjom džadom) pre table „Dobro došli u Opštinu G.Milanovac“ ima most sa žutom metalnom ogradom i parking.

Preko puta, sa leve strane u steni je česma koja teče neprestano i mermerna ploča sa natpisom. Česmu zovu ČEPRKALOVA. Voda navodno nije za piće jer je dovedena odozgo cevima plastičnim iz rečice Ljubovode a ne nekog izvora. Upozorenja pisanog nema, te ovu vodu možete kušati na ličnu odgovornost kao potpisnik ovih redova.

Ovo mesto pod mostom je čudesno svojim izgledom po neobičnu, vode i kamena. Priroda je udesila obilje slapova i kada od kamena te stoga nije čudo da ovo mesto pohode Čačani.

Uz put asfaltni, zaklonito i vode kao da je banjska. Preporuka je avanturistima da idu uzvodno u planinarskoj obući narednih 450 metara.

Nagrada je tzv. Skakalište, pravougaona kada glatkog kamena sa tri slapa. Mesto je u hladovini. Stariji meštani svedoče da je ovde niže bilo kupusište jedne starice a voda puna rakova, klena i krkuše.

U danima posta, tada se nije kupovao šaran već deca sa dedom išla čerencom na ovu vodu.

Danas, mnogo što šta nije isto a moglo bi da “ bidne“, što reče neko u prvoj kafani. Od mesnih zajednica nema ništa ali par motornih testera i markiranje staza učinili bi što šta.

Kao naprimer u Visočkoj Banji, kraj Arilja, gde je lokalna samouprava od EU dobila donaciju u vidu uredjenih odmorišta za posetioce.

Ova voda pleni toplotom i malim usecima gde se telo može opružiti medju stenjem i uživati u masaži slapa koji šiba.

Loš utisak je okolo, medju šibljem, jer su skorašnje bujične vode nanele odozgo iz Katrića, obilje plastike, koje čovek – nesrećnik baca gde mu se prohte. Ali to smo mi. Zli Srbi.

Most ispod koga LJUBOVODE uviru u Čemernicu zidan je od obližnjeg autohtonog kamena koji potseća bojom na onaj iz reke Kamenice.

Neimari su braća Zečevići, Radomir i Vlastimir, samouki zidari iz Pranjana.

Ovaj i još tri na lokalnoj vodi Plana sagradiše ih pre 70 godina.

Zub vremena nije ih srušio kao ni mnoge naplavite vode kojih ovde uvek ima.I to nek nam je nauk.

A Katrići, zaseok Pranjana, najviše poverenja ima u LEPU VODU, česmu zidanu sada davne 1976. Svi je koriste, slabo održavaju a ona odoleva. Kao da čeka neke nove ljude i bolje vremena.

Kao i LJUBOVODE dole niže poći Čeprkalovoj česmi.

Saša Savović