„U Srbiji se izbori ne koriste kao demokratsko sredstvo odlučivanja i provere volje građana na četiri godine, već kao sredstvo kojim se on (Aleksandar Vučić, prim.) održava na vlasti i mogu se destiti kad god njemu padne na pamet. Ovde su vanredni izbori redovna pojava. Zato mi već počinjemo da se pripremamo.“

Ovako je predsednik Demokratske stranke, Zoran Lutovac, obrazložio svoju posetu Opštinskom odboru DS-a u Gornjem Milanovcu i povod za sastanak koji je održao s članovima Odbora u ponedeljak, zajedno sa potpredsednikom Branimirom Jovančevićem i predsednikom Centra resornih odbora stranke, Vladom Pešićem.

Na pitanje novinara zašto DS ne napusti praksu stalnog delovanja u opozicionim savezima, pošto građani opravdano u takve konstrukcije gube poverenje, i nastupi samostalno kako bi njeni birači znali tačno za koga glasaju, a stranka izbegla štetu zbog neprincipijelnosti drugih i po pravilu brzih raspada takvih saveza, Lutovac kaže:

– DS je sada DS više nego što je ikada bila u svojoj istoriji, samo što mi nemamo priliku da to pokažemo građanima. Nemamo pristup medijima s nacionalnom frekfencijom, dok ovi drugi, takozvani nezavisni mediji, imaju neku svoju agendu u kojoj se opozicija tretira kao da su svi isti. Kako vi mislite da dođete do promene ako idete pojedinačno? Finansijski ste pre svega iscrpljeni. Mi smo nasledili stranku sa tri miliona eura duga. Sad imamo oko milion. Ja sam nasledio tuđe dugove. Ti koji su napravili dugove, otišli su u druge stranke, a mi vraćamo njihove dugove i menjamo njihove loše prakse. Samo da podsetim, DS je bila najjača kad je imala ispod tri posto podrške, a njen lider, Zoran Đinđić na jedan i po posto podrške. Nemojte, dakle da gledate samo rejting. Gledajte šta stranka radi i kakav ljudski kapacitet ima. Ideja tih saveza je da se dobije u zbiru više nego što bi se dobilo pojedinačno. Kako je Milošević pao? Ne tako što je DS bila ekstremno popularna i jaka, nego zato što je bila stub okupljanja. Da, mi hoćemo najpre da izgradimo sebe, ali i strategije za neke bliže programske koalicije. A onda, kada to bude neophodno kako bi se i ovaj režim sklonio, i za saradnju sa svima koji iskreno žele da se sve ovo što nam se dešava u državi ispravimo.

Na koji to način sada grade sebe i da li je poseta milanovačkom odboru znak opšte „mobilizacije“ u DS i njenim odborima po Srbiji, ili je u pitanju izolovan slučaj, odgovorio je:

– Nema boljeg načina da se ojača infrastruktura stranke od pripreme za lokalne izbore. Građani su za to najzainteresovaniji, jer se tiču njihovog neposrednog života, da među onima koje poznaju profilišu političko poverenje za vođenje neke opštine. Sada radimo na tome da označimo mesta u Srbiji gde možemo da ostvarimo dobar rezultat, gde imamo pouzdane, dobre ljude, za koje će njihovi sugrađani da glasaju. Zato već putujemo po Srbiji. To je jedan od načina, jer narod misli ako se jedan dan ne pojavite na televiziji, da ne radite ništa. A nije tako, mi radimo stalno, jer u Srbiji se izbori ne koriste kao demokratsko sredstvo odlučivanja i provere volje građana na četiri godine, već kao sredstvo kojim se on (Aleksandar Vučić, prim.) održava na vlasti i mogu se destiti kad god njemu padne na pamet. Ovde su vanredni izbori redovna pojava. Zato mi već počinjemo da se pripremamo. Međutim, u ovakvim okolnostima, kada nemate vladavinu zakona, nemate mogućnost da to predstavite i objasnite, oni o DS-u uglavnom znaju preko onoga što im priča Aleksandar Vučić i te mantre o žutim lopovima. Žuti lopovi ne postoje u Demokratskoj stranci. Oni su sada u SNS-u ili drugim partijama. To ne znači da mi bežimo od grešaka iz prošlosti. Naprotiv, s njima se otvoreno suočavamo. Bilo ih je, ali ništa dobro u Srbiji što je urađeno, nije urađeno bez Demokratske stranke. Pitajte seljake, recimo, kolike su subvencije bile tada, a kolike su danas?

Pitanje kolika je odgovornost samih stranaka za to što je sloboda medija, na njihovu štetu ograničena ili je uopšte nema, i zašto se iz izjava opozicionih političara često stiče utisak da su mediji ti na koje se prenosi odgovornost za neuspehe opozicije, za Lutovca je pitanje ko o tome odlučuje: autoritarne stranke i režimi, koji ignorišu zakon, ili demokratske, koje ga poštuju.

– Ne prenosimo odgovornost na medije. Ail ne zaboravite, mediji su četvrti stub vlasti u svakoj demokratskoj državi. Nisu oni luksuz za pojedine. Mediji su neophodan sastojak svake demokratije. Tamo gde nema slobodnih medija, nema ni demokratije. To što mi imamo Tviter, Fejsbuk, Instagram, to ne znači mnogo u smisli predstavljanja političkih poruka. Tamo građani idu uglavnom da se zabave, a suštinski se i većinski informišu preko dnevnika u pola osam RTS-a. To je ključ informisanja. Mi na taj javni servis imamo pravo, jer je on naš, svih građana, to kaže Ustav. A RTS je zaroboljen i ponaša se kao propagandno sredstvo Aleksandra Vučića. Pa i privatni mediji; oni imaju pravo na svoju uređivačku politiku, ali nemaju pravo da budu neprofesionalni i prećutkuju teme od nacionalnog interesa, a imaju nacionalnu frekfenciju. Otkud njima pravo da prećute sve ove afere, od Krušika pa nadalje? Dakle, kada bi građani bili istinito i potpuno informisani, drugačije bi se ponašali i drugačije bi formirali svoju izbornu volju. Kažu: „Idite od vrata do vrata ako nemate medije“. Pa, meni od vrata do vrata treba petnaest godina da objasnim nešto i obiđem dva miliona ljudi, a Vučić to uradi u jednoj emisji kad god poželi. Čak i u takvim uslovima, ono što dobijemo, nekoliko minuta na RTS-u, „Reč na reč“ recimo, to što kažem oseti se među ljudima već sutradan i već nam prilaze, zovu, menjaju pogled na neke stvari, a o nekima prvi put čuju. Zamislite onda šta bi bilo da nam je prostor u medijima ravnopravan sa režimom, onako kako Ustav nalaže? Ne tražimo ništa više ni manje od toga.

Da li očekuje da će ljudi u Srbiji razumeti delovanje DS-a, naročito po pitanju njegovog stava o sukobu Rusije i Ukrajine, i koliko to može da šteti baš u trenutku kada stranku žele da ojačaju, Lutovac je nedvosmislen. Podsetimo, on se u konkretnom slučaju zalaže za uvođenje srpskih sankcija Rusiji i jasan kurs ka EU. U opštoj populaciji, međutimm, prisutan je većinski otklon od takvog stanovišta.

– Nekada morate da donosite ispravne odluke bile one popularne ili ne. Tako je bilo i u vreme Đinđića, znam jer sam mu bio savetnik. Govorio je: „Nije moje, da kao političar, donosim popularne odluke, nego odluke koje su korisne za narod.“ Naš stav prema ratu u Ukrajini je principijelan. Rekli smo da je to flagrantno kršenje teritorijalnog integriteta. Jer ako tako kažemo u slučaju Kosova, to isto moramo da kažemo i u slučaju Ukrajine. Da se ne ponašamo emotivno, nego u interesu naše države, ma o kome je reč. Zemlja A napala je zemlju B. Da li je to agresija? Jeste. Da li onda vi podržavate zemlju A ili zemlju B? Ako podržavate A, podržavate Rusiju, znači ne podržavate B ili Ukrajinu, što opet znači da ne podržavate da Kosovo ostane u Srbiji. Morate imati neki princip. Srbiji, koja se poziva na Međunarodno pravo, a ne može da se poziva na silu kao Rusija, Amerika i slične, jedina je nada to Međunarodno pravo. A ako se već pozivamo na njega, ne možemo da ga na jednom mestu ne vidimo, a da ga na drugom zahtevamo i tražimo. Za drugog nije važno, ali za nas mora da važi? To ne biva. Ja sam svestan činjenice da ljudi ovde reaguju emotivno, i da naš stav nije popularan, ali političari moraju da snose odgovornost za racionalne odluke. Te emocije u ovom slučaju nisu korisne ni za one koji ih imaju i osećaju. Oni će to shvatiti i osetiti na svojoj koži kad bude kasno. Političar mora to da razume na vreme i da to predupredi. Osim toga, mi imamo jasno definisanu spoljnopolitičku strategiju zemlje. Ona kaže da su to evropske integracije. I nema tu šta Vučić da se konsultuje sa Demokratskom strankom ili bilo kim u vezi s tim. Ima da sprovodiš tu politiku. Da donosiš mere koje idu u tom pravcu. Neko bi hteo da se o tome raspravlja u Skupštini. Šta tu ima da se raspravlja? Tamo možemo samo da razgovaramo o tome da li napuštamo tu strategiju ili ne. To je tema za Skupštinu, s sprovođenje za Vladu. I dok se tu ne promeni politika države, nema šta da se priča, mora da se sprovodi ono što je već na snazi.

Na pitanje novinara kakvu Vladu očekuje i ko bi mogao da je vodi, predsenik DS-a je rekao:

– Ne znam ko će formalno biti na čelu Vlade, ali verovatno će faktički biti kao i do sada, dakle Vučić i njegov brat Andrej. Oni će da vode tu Valdu zajedno sa familijom i političkim krilom organizovanog kriminala. Ja ih tako zovem, jer oni su to, oni omogućavaju da organizovani kriminal nesmetano pljačka građane ove države. Oni im omogućavaju ambijent, ne poštuju zakone, i vode politku koja nije u interesu građana. Jer ako mi plaćamo puteve po dva, tri i više puta skuplje nego naši susedi. šta je tu u pitanju nego korupcija, šta je tu u pitanju nego kriminal. Dakle, moramo da stvari nazovemo jasnim imenom.

Lutovac je pri posesi milanovačkom odboru DS-a istakao da stranka nastavlja sa uspostavljanjem novih praksi posle perioda stagnacije. Kako je istakao, javni interes će im u pravom smislu te reči biti na prvom mestu, okupljanje ljudi „bez putera na glavi“, koji su takvom interesu prevashodno posvećeni i nisu se ogrešili o građane i državu, zatim stranci, pa tek na kraju ličnoj karijernoj ambiciji. Takvi ljudi, kako je ocenio, ne postoje ni u jednoj drugoj stranci.

Socijaldemokratska orjentacija savremeog tipa, oštra opozicija ovom režimu i proevropska orjentacija osnovni su stubovi na kojima grade DS; što podrazumeva, kako su naveli, jačanje srednje klase, oslobađanje privrede nepotrebnih nameta i zavisnosti od stranačkih struktura na vlasti, kao i uspostavljanje ravnoteže kod prava i obaveza onih koji rade i onih koji imaju kapital.

M.Mijatović/GMInfo

Pratite nas i na našoj Facebook i Instagram stranici, kao i Twitter nalogu.