DRŽAVNIČKA „UPORIŠTA“ U „SRCU“ OBRENOVIĆA

Ustaničko savezništvo dve dinastije počelo je 1803. uoči priprema Prvog srpskog ustanka, Karađorđevog. Njihovo krsno, kasnije nažalost tragično pa obnavljano kumstvo, uspstavljeno je tokom ustanka početog 1804. Istoričar Aleksandar Marušić ustupio nam je na korišćenje svoj istraživački rad o svim tim vezama

Piše: Milorad BOŠNjAK

DVA veka traju brojne kontroverze o ulozi gotovo svih članova dinastije Karađorđević – od njenog rodonačelnika vožda Karađorđa, do kralja Aleksandra Prvog Karađorđevića. I to, najviše, u Rudničko-takovskom kraju, zavičaju, kolevci i „srcu“ suparničke dinastije Obrenović, državničkom „epicentru“ stvaranja slobodne, moderne Srbije. Naše sadašnje. Vladarski Obrenovići iza sebe su u njemu ostavili državničke tragove. Ali, i vladarski dom Karađorđevića…

Svoj obiman, istraživački iscrpan rad „Karađorđevići i rudničko-takovski kraj: uticaji i prožimanja“ o detaljima te, još uvek do kraja nerasvetljene zajedničke povesnice Karađorđevića i Obrenovića, istoričar Aleksandar Marušić, direktor Muzeja Rudničko-takovskog kraja u Gornjem Milanovcu, ustupio nam je na korišćenje i medijsku prezentaciju. Po dogovoru s njim, prenosimo najzanimljivije delove tog rada, uz za takve dragocene prilike uobičajenu redakcijsku obradu i skraćivanje, koji nikako i nipošto ne menjaju njegov sadržaj ni smisao.

Istraživački moto Marušićevog rada, u ime istorijske istine je: ustanički događaji s početka XIX veka, sudbonosno kumstvo sa porodicom Obrenović, iz obližnje Brusnice, zadužbinarstvo, osnivanje varoši Despotovice, posete Gornjem Milanovcu, sudbonosni događaji iz Velikog rata, velika žalost nakon ubistva Kralja ujedinitelja, kao i specifična veza pojedinaca sa ovih prostora sa vladarima, obeležiće odnos Karađorđevića i Rudničko-takovskog kraja.

– VEZE Karađorđevića i ovog kraja datiraju od 1803. kada, iza Svetog Ilije, Karađorđe šalje izaslanika Gaju Pantelića Milanu Obrenoviću u Brusnicu (današnje predgrađe tada nepostojećeg Milanovca) i zove ga u ustanak protiv Turaka. Milan, ugledni trgovac, beše oprezan. Milan je poručio da njemu „nije nužda, ako je Đorđu: imam isprave, jasadžiju bešliju što ga nema žešćeg, i mene je lepo“. Kad se uverio da pripreme bune odmiču, Milan javlja: „Ja ću pristati, ali će vrlo mučno biti: težki ćemo rat zaratiti i mlogo ćemo muke viditi. Ali ne može drukče biti. Oću pristati, neću Srbina izneveriti, i pozdravi mi Đorđa da ću ga poslušati“ – citira Marušić deo Pantelićevih „Sećanja“.

Milan okuplja uglednike Rudničke nahije. Prilaze mu: iz Lunjevice Nikola Milićević (deda kasnije kraljice Drage Obrenović), Nikola i Joksim Karamarković, Lazar Mutap iz Prislonice, Milić i Stefan Drinčić (Teočin), Arsenije Loma (Dragolj), Jovan Lazić iz Svračkovaca… Ustaničko jezgro ovog dela Beogradskog pašaluka!

– Milanovo ime ne nalazimo na spiskovima učesnika poslednjih dogovora pre izbijanja ustanka, ni na samom zboru u Orašcu februara 1804. Karađorđe šalje pobunjenička pisma širom Srbije. Peto pismo šalje Milanu, Miliću Drinčiću i Mutapu: zahtevao je od njih da opkole Turke u Čačku i na Rudniku, uz poruku da će vrlo brzo lično udariti na Rudnik. U martu 1804. na padinama Rudnika, sreću se srpski vožd i „trgovac Milan iz Brusnice“. Dogovaraju oslobađanje te strateški važne varoši. Tako se Milan Obrenović, sa momcima iz svoje nahije, našao na čelu ustaničkih snaga, koje su nakon tri dana krvavih borbi osvojile Sali Agino utvrđenje Rudnik – nastavlja naš sagovornik.

ČIN vojvode, Karađorđe Milanu po svršetku ove operacije dodeljuje kao prvom među ustaničkim prvacima Rudničke nahije. U praksi, to je značilo da je Milan Obrenović komandovao vojskom cele Rudničke nahije. Kao starešina, imao je obavezu da odmetne celokupnu nahiju, vojnički je organizuje, da štiti ostale pobunjene nahije Beogradskog pašaluka od turskih upada sa juga.

Njih dvojica dogovaraju zatim, da Karađorđe bude kum Milanovom polubratu po majci Milošu Teodoroviću (kasnije prezimenom Obrenoviću) i Ljubici Vukomanović. Tako su se, u svojim korenima, dve potonje srpske dinastije okumile.

– Jako značajan događaj ne samo za dve potonje dinastije i srpsku državu uopšte, desio se najverovatnije krajem aprila 1804. Svadba je organizovana u Brusnici, a pored srpskog vožda kao kuma, stari svat je bio Lazar Mutap, ručni dever Nikola Milićević Lunjevica. Kako mladoženja nije imao svoj dom, Ljubica je dovedena u kuću vojvode Milana. Okumljivanje sa Karađorđem znatno je podiglo ugled Obrenovića i bitno uticalo na njihove odnose tokom ustanka. Prvi pisani trag o najznačajnijem srpskom novovekovnom kumstvu donosi nam Prota Mateja Nenadović, u dobro poznatim „Memoarima“. Opisujući bitku na Bratačiću, iz jula 1806, na jednom mestu citira Karađorđeve reči: „Kum Stevo, ajde uzmite taj top, pak otidi sa Čiča Protom Grboviću i kuma Milanu u pomoć“. Lazar Arsenijević Batalaka u svojoj „Istoriji“ piše, da su se Obrenovići okumili sa Karađorđem 1805, dok Vuk navodi samo da je „Đorđe bio vjenčani kum bratu Milošu“.

Karađorđe kasnije u Brusnici krsti Miloševog sina i kćer: Petar i Petrija, a tada tom Miloševom prvencu daje ime svog oca. Znak pokajanja zbog svog oceubistva?! Karađorđeva ćerka Sara Bojanić na Aranđelovdan 1830. (on je tad 13 godina bio mrtav, po nalogu kneza Miloša!) u Požarevcu krsti Miloševog četvrtog sina Teodora, i obnavlja starinsko kumstvo dveju vladarskih porodica.

– Milan je do konca 1809. čovek od najvećeg poverenja vožda. Odnosi se hlade, jer Milan prilazi Voždovoj opoziciji. Milan umire u ruskom vojnom stanu u Bukureštu decembra 1810. za što je neosnovano optužen Karađorđe – objašnjava Marušić.

SAČUVANA je tapija iz 23. juna/5. jula 1812. na „baštu sa voćem na Rudniku, koju je za 40 groša kupio Miloš vojvoda Obrenović, overio pečatom Verhovni vožd naroda serbskago Georgije Petrović“.

Slede: propast Karađorđevog ustanka, desetine hiljada uzalud izginulih Srba, njegovo bekstvo, vladavina Miloša Obrenovića, pa ubistvo Karađorđa… Vazalno, tada nažalost još tursko žezlo, to jest kneževski tron i vlast nad Kneževinom Srbijom, od Obrenovića 1842. preuzima Karađorđev sin knez Aleksandar. Obnovljene su veze Karađorđevića i zavičaja Obrenovića. Novi vladar, knez Aleksandar, osniva novu varoš, isprva nazvanu Despotovica, današnji Gornji Milanovac, koju knjaz Miloš povratkom na svoju drugu vladavinu preimenuje sadašnjim imenom.

– Brusnica, sedište Rudničke nahije, razvijala se na uzanom prostoru. Knez Aleksandar Karađorđević 5/17. januara 1853. izdaje ukaz o njenom premeštanju na Divlje polje. U aktu Sovjetu Knjaževstva Srpskog on piše: „Mnjenije Sovjeta od 1. dekembra 1852. godine No. 1180. o opredeljenju mesta i načina za postrojenje nove varoši na reci Despotovici pri premeštanju Brusnice sa sadanjeg mesta, ja sam odobrio i shodnu tome preporuku na kasateljna Popečiteljstva danas otpustio“. Regulacionioni plan, jedan od prvih u Srbiji: ulice pod pravim uglom, označena mesta za javne i privatne zgrade! Knez izbegava zamke dinastičkog rivalstva, poštuje zavičajna osećanja građana Brusnice – nalazi Marušić

Knez odbija predlog Državnog saveta da rasformira Okrug rudnički. Septembra 1857. posetio je varoš Despotovicu. Predsedniku opštine Vuju Vasiću daruje sto svojih dukata za gradnju crkve. Toma Vučić Perišić se 9. maja 1858. ugovorom ulaže 3.000 dukata za nju. Ovaj moćnik, protivnik i kreator proterivanja knjaza Miloša iz Srbije 1839. želi da sa suprugom Agnijom sazida tu zadužbinu. Opština mu se, darodavcu, obavezala na godišnje kamate od 240 dinara, dok je živ. Svetoandrejska skupština vraća Obrenoviće na tron, Vučićev fond ostaje neiskorišćen u tu svrhu. Iz života ubrzo nestaju Vučić, pa Miloš.

 KRALj PETAR PRVI OSLOBODILAC I MILANOVAC

– OD Majskog prevrata 1903. obnovljene su veze Karađorđevića i zavičaja Obrenovića. Dana 17. septembra 1905. kralj Petar i sin prestolonaslednik Đorđe posećuju Milanovac i Rudnik. Kralj apeluje na slogu naroda: „Mi treba da gledamo jedni u drugima sinove iste Otadžbine, koji joj svi podjednako dobro želimo, da u načelnim razlikama vidimo samo razne puteve, da se do toga opšteg dobra dođe“. Kralj i dr Kosta Dinić, rođen u Brusnici 1854. bili su prijatelji, saborci iz bune protiv Turaka 1875. u Bosni i Hercegovini. Nakon Majskog prevrata, dr Dinić postaje lični lekar kralja Petra, do svoje smrti 1907.

KAZNA PRINCA ĐORĐA

OD tragedije u kojoj je smrtno stradao njegov ordonans Kolaković, princ Đorđe deo 1909. provodi u Milanovcu, po kazni! U H pešadijskom puku „Takovskom“, sa činom poručnika i komandira čete, stanuje u kući apotekara Svetolika Belića. U autobiografiji beleži, da su meštani prema njemu blagonakloni, ali da se ne može navići na naočitu malu varoš, da su ga oficiri dočekali srdačno, da mu se raspoloženje naglo popravlja, kad se narod, obavešten da princ dolazi po kazni, solidarisao s njim, a ne sa vladom, na čiji je predlog kažnjen.

KRALj UJEDINITELj

JUGOSLOVENSKI suveren Aleksandar Karađorđević Ujedinitelj, obilazio je Gornji Milanovac, imao je tu i prijatelje. Kad je u Velikom ratu na front upućen 1.321 đak Skopske podoficirske škole i svaki unapređen u kaplara, kralj im 17. novembra 1914. u Milanovcu drži govor, s porukom: „Ni korak nazad“! Po okončanju Velikog rata, ovaj vladar je još dva puta je posećivao Milanovac.

Tokom posete ovom gradu 24. novembra 1926. neplanirano je obišao gimnaziju. A, 7. maja 1933. on i ceo politički vrh Kraljevine prisustvuju osvećenju nove (sadašnje Prve) Osnovne škole u ovom gradu. Kralj u masi naroda priča sa nosiocima Karađorđeve zvezde, građanima. Obećanu novu posetu sprečava atentat na njega u Marselju 1934. Avgusta 1936. kraljica Marija boravi u Milanovcu, vozi lično svoj auto, izaziva ovacije građana.

PRIJATELjSTVA

PRIJATELj Karađorđevića iz zavičaja Obrenovića, bio je i armijski đeneral Božidar Terzić, ministar vojni u vreme Velikog rata. Od svih tadašnjih članova dinastije Karađorđević, samo mu je princ Đorđe iskazivao otvorenu netrpeljivost!

Kralj Aleksandar je prijateljevao i sa običnim ljudima: Stanimir Ralović, Rajko Jakovljević Galičevac, kraljev ratni drug, pisac „Rudničkog glasnika“…

gminfo.rs