• 23 oktobra, 2021

Međunarodni dan protiv zloupotrebe i nezakonite trgovine drogama – 26. jun

foto: Dom zdravlja GM

Svake godine u svetu oko 210 miliona ljudi koristi droge, a od ovog broja oko 200.000 ljudi godišnje umire kao posledica upotrebe droga. Konzumiranje psihoaktivnih supstanci je ne samo zdravstvena pretnja već i značajan socio-ekonomski teret širom sveta. Psihoaktivnim supstancama (skraćeno PAS) nazivamo sve one materije koje menjaju stanje svesti , opažanje, mišljenje, raspoloženje, ponašanje. Zbog raznolikosti ovih supstanci, sve više se umesto užeg termina „DROGA“, koristi termin psihoaktivna supstanca. Termin „DROGA“ obi1.pngčno koristimo za ilegalne (zakonom zabranjene) psihoaktivne supstance.

Jedna od najvažnijih stvari koje treba razumeti kada su droge u pitanju, jeste da one pokazuju različito dejstvo kod osoba koje je konzumiraju. Za jednu osobu konzumiranje droga može biti životno opasno, za neku drugu osobu je „manje opasno“, ali uvek štetno!! Naročito je opasan novonastali trend konzumiranja više droga odjednom, što neretko može dovesti do trovanja opasnih po život čoveka. Psihoaktivne supstance mogu da se podele u 4 glavne grupe:

STIMULANSI- tu ubrajamo neke od najčešće korišćenih psihoaktivnih supstanci kao što su kofein i nikotin, ali i neke od najopasnijih ilegalnih droga kao što su amfetamin, kokain i ekstazi. Ove droge deluju u dve faze:

Stimulacija mozga, period povećane fizičke i psihičke aktivnosti
Posle ove faze, dolazi do pada aktivnosti, kada se osoba oseća apatično, bezvoljno, depresivno, iscrpljeno.
Ove droge imaju jak uticaj na srce i krvne sudove-podižu krvni pritisak i ubrzavaju rad srca, te mogu izazvati krvavljenje u mozgu i zastoj srca.

DEPRESORI- „umirujuća sredstva“, u zavisnosti od doze u različitom stepenu usporavaju rad mozga izazivajući, pri tom, stanje opuštenosti, pospanosti, sna i na kraju kome. Imaju snažan uticaj na centar za disanje, dok blokada ovog centra dovodi do prestanka disanja i smrti.

U depresore spadaju:

Alkohol i lekovi za smirenje i spavanje(bensedin,rivotril,ksalol,leksilijum)

Opijati (heroin, opijum, morfijum, kodein)

Opioidi- slični opijatima ali su dobijeni hemijskim putem(metadon, trodon,valoron)

HALUCINOGENE DROGE- ove droge menjaju opažanje i doživljaj spoljašnjeg sveta. Ova sredstva izazivaju vidne, slušne i halucinacije dodira, koje u nekim situacijama mogu potrajati satima pa i danima što je izuzetno neprijatno i zastrašujuće. Halucinacije se u retkim slučajevima mogu ponavljati kroz ceo život.

Najčešće korišćena droga iz ove grupe je LSD. Pored ove droge u ovu grupu se mogu svrstati magične pečurke, koje sadrže halucinogen psilocibin i meskalin. Pored „čistih“ halucinogena u ovu grupu se mogu svrstati i droge koje imaju kombinovano halucinogeno i sedativno dejstvo-marihuana, ili halucinogeno i stimulativno dejstvo(ekstazi).

DELIRIJANTI-mnogi industrijski proizvodi i proizvodi za kućnu upotrebu(rastvarači, lakovi, benzin, bronza, sprejevi) koji sadrže psihoaktivne isparljive materije(inhalansi). Ove supstance izazivaju poremećaje svesti (delirantna stanja) različitog trajanja. Osoba koja se nađe u tom stanju je dezorjentisana u vremenu i prostoru, ima halucinacije, pogrešno prepoznaje lica i predmete oko sebe što često predstavlja zastrašujuce iskustvo.

U svojoj večitoj težnji-da dožive zadovoljstvo, mladi ponekad posežu za drogama. Životna istina leži u tome da što više obezbedimo sreće i zadovoljstva bez veštačkih stimulanasa “hemijskih štaka“, utoliko je naš život ispunjeniji, sadržajniji, bogatiji. Tokom razvoja važno je da se uskladimo sa realnošću i normama užeg i šireg okruženja. Savlađujući brojne prepreke na putu zadovoljenja potreba čovek se psihološki razvija. Zloupotreba droga u adolescenciji obično prolazi kroz više faza, a sve počinje radoznalošću koja je praćena nedovoljnom informisanošću mlade osobe.

Mlada osoba stiče svoja prva iskustva sa drogama(ili alkoholom) najčešće u društvu svojih vršnjaka. Bez dovoljno razvijenog samopouzdanja, snažno želi da se oseti prihvaćenom među vršnjacima. Fascinirana vršnjacima koji piju ili koriste drogu, izgleda joj da se oni mnogo bolje zabavljaju. Lako prihvata mitove koji su uobičajeni među mladima, „svi to rade, nije ništa strašno“.

U sledećoj fazi mlada osoba uči da koristi droge i otkriva da pomoću njih može menjati svoje raspoloženje. Koristi ih povremeno, obično samo vikendom i isključivo u društvu koje joj daje osećaj sigurnosti. U ovoj fazi se obično koriste takozvane „uvodne droge“-alkohol, cigarete, marihuana, lekovi za smirenje. U ovoj fazi se još uvek ne razmišlja o posledicama, ali se povremeno javlja osećaj krivice jer zna da čini nešto nedopušteno.

U sledećoj fazi dolazi do redovne upotrebe droga, pri čemu se razvija lični odnos prema njima. Korišćenje droga se više ne vezuje samo za grupu, već za određene situacije, kada mlada osoba želi da se „opusti“. Droga se koristi vikendom, a ponekad i radnim danima. Poslednja faza je faza „života u paklu“ kada droge više ne pružaju nikakvo zadovoljstvo, ali postoji snažna potreba da se one uzmu kako bi se osoba smirila i „postala normalna“. Depresija, osećaj stida,krivice su sve više izraženiji, tako da se javlja i razmišljanje o samoubistvu. Zavisnik sve više i češće koristi drogu, najčešće intravenski. I telesno i psihički propada. Rizično i samodestruktivno ponašanje je sve učestalije. Odnosi u porodici su krajnje poremećeni, a zavisnik je paranoidan i veoma agresivan. Zavisnik izgleda i oseća se kao duplo starija osoba, kao težak bolesnik, pati od posledica dugotrajne pothranjenosti, hroničnog bronhitisa, oboljenja jetre i raznih infekcija.

Droge skoro uvek izazivaju psihičku, a u nekim slučajevima i jaku fizičku zavisnost. O zavisnosti govorimo kada osoba više nije u stanju da kontroliše svoje ponašanje u odnosu na drogu.

DONESI ISPRAVNU ODLUKU! POKAŽI SVOJ STAV!

TVOJA ODGOVORNA ODLUKA

Ukoliko si adolescent, velike su šanse da ćeš u nekom trenutku svog života biti izložen nekom obliku psihoaktivnih supstanci. Budi odgovoran prema sebi!

PREPOZNAJ RIZIK

Ukoliko raspolažeš informacijama o drogama, njihovom dejstvu i rizicima koje nosi njihovo korišćenje, lakše ćeš se od svega zaštititi i prepoznati ko ih koristi, i rukovođen time birati društvo.

VEĆINA MLADIH NE KORISTI DROGU

Prijatelji su dragoceni, ali ponekad pritisak koji prijatelji vrše može da dovede do toga da uradiš nešto što inače ne bi radio. Odupri se! Ti to možeš! Ukoliko ti se dogodi da ti neko uporno govori da treba da uzimaš drogu da bi se uklopio u društvo-razmisli dobro. Bilo bi korisno porazgovarati sa nekim kome veruješ, roditelji, nastavnici, lekar u školskom dispanzeru. Tako ćeš lakše doneti odluku na osnovu pravih i potpunih informacija, uvažavajući savete osoba od poverenja.

UPAMTI!

Psihoaktivne supstance su sve supstance koje menjaju svest, odnos prema telu, opažanje, raspoloženje, mišljenje i ponašanje. Ukoliko počneš da koristiš psihoaktivne supstance bilo da se radi o duvanu, alkoholu, tabletama ili ilegalnim drogama, u riziku si da postaneš zavisnik.

NE ZABORAVI!

Zbog upotrebe droge mnogi mladi ljudi u svetu a i kod nas, morali su da napuste dom. Neki od njih su morali da napuste školu, posao, drage ljude, a neki su završili u bolnici ili zatvoru. Mnogo mladih je umrlo od posledica korišćenja droga!

Dom zdravlja G. Milanovac

Violeta

Prethodni članak

Smena sunca i oblaka, vikend donosi prijatnije vreme

Sledeći članak

Mus sa višnjama