• 19 aprila, 2021

Me(n)talna ograda: Društvena stigma u vremenu epidemije korona virusa

foto: GMinfo

U toku pandemije Covid-19 ima mnogo priča o dobrim delima i ljudima koji pomažu drugima, ali korona virus je takođe doneo i drugu, mračniju stranu kod nekih ljudi, a to su strah, bes, ljutnju i sramotu. Kao da nije dovoljno teško izboriti se sa visokom temperaturom, bolovima, otežanim disanjem i svime što korona donosi, neki se posle bolesti suočavaju i sa odbacivanjem – postaju „obeleženi.“

Društvena stigma u vremenu epidemije korona virusa može podrazumevati etiketiranje, stereotipizaciju i diskriminaciju ljudi, te drugačije postupanje ili gubitak statusa zbog pretpostavljene veze sa bolešću. Zbog straha od stigme ljudi mogu prećutati da su bolesni kako bi izbegli diskriminaciju, oklevati da pravovremeno potraže zdravstvenu zaštitu, odustati od usvajanja zdravih ponašanja.

foto: gminfo.rs

Nakon ležanja u bolnici i „odradjene“ kućne izolacije, počeo sam da se vraćam u svakodnevnicu. Ipak, nisu svi oni koje znam gledali na mene istim očima. Bliža familija i prijatelji su me „dočekali“ normalno, dok su oni koje nisam vidjao tako često, na neki način zazirali od mene, što me ne čudi, jer o ovoj bolesti i lekari imaju mnogo nedoumica. Tako sam, recimo, na novom radnom mestu, morao da krijem da sam preležao najnoviju pošast, a kod većine je bilo primetno da izbegavaju kontakt sa mnom, kao i da se pridržavaju prepisane distance. Takodje, bilo je dosta i onih koji mi nisu ni poverovali da sam uopšte i imao „Covid 19“, ali, čini se da je najveći broj ljudi ubedjen da je sve samo laž i prevara, odnosno, zavera globalista – kaže Goran Trifunović, novinar GMinfo portala.

Stigmatizaciji su izloženi i oni koji su izašli iz samoizolacije i nisu imali simptome. To se desilo našem sagovorniku, koji želi da ostane anoniman, a koji je u julu zbog simptoma testiran i nakon pozitivnog testa određena mu je mera samoizolacija. Nakon 14-dnevne izolacije i ponovljenog testa koji je pokazao da nema više prisustvo korona virusa vratio se redovnim obavezama i poslu.

foto: arhiva, ilustracija

Navodi da je sa prijateljima počeo da se viđa nekih nedelju dana pošto je ozdravio. Međutim neki ljudi iz okruženja prema njemu su bili pomalo rezervisani.

– Kada sagovorniku saopštim da sam preležao koronu, prvo povuče svoju ruku pruženu u znak pozdrava, zatim ustukne jedan korak, a onda me dobro odmeri od glave do pete, ne bi li primetio neki znak na meni, a koji bi njemu značio da on nije bolestan.

Na „tapetu“ su se našli i državljani Srbije koji se vraćaju u zemlju iz inostranstva zbog pandemije korona virusa, a na društvenim mrežama se mogu naći uvredljivi komentari, mada takvi ipak ne dominiraju.

Kovid ambulanta Doma zdravlja Gornji Milanovac, foto: gminfo.rs

Plaše se ljudi ako čuju da je neko u blizini ili u okolini preležao Covid-19, a kao razlog navode mogućnost da se prenese. Diskriminacija može dovesti i do toga da zaraženi kriju bolest, a da oni koji zbog drugih oboljenja moraju na redovne terapije, brinu.

– Moram da priznam da sam malo brinula da se ne zarazim, jer ima i onih koji kriju da su oboleli, a s obzirom da sam pre dve godine operisala srce moram redovno da dolazim u Službu transfuzije na kontrolu krvi. Ne znam zaista zašto pojedini kriju da su pozitivni, valjda ih je sramota da ih okolina ne diskiminiše. Lično, sada malo više razmišljam o toj distanci od dva metra odstojanja i uredno nosim masku – objašnjava nam anketirana Milanovčanka.

Osim prema obolelima, ponekad se negativan stav javlja i prema porodici, prijateljima, pa čak i zdravstvenim radnicima.

Međutim, doktorka u Kovid ambulanti Danijela Stanojević, šef odeljenja Opšte medicine 1, Doma zdravlja Gornji Milanovac kaže da nema takvo iskustvo.

dr Danijela Stanojević, Dom zdravlja

–  U početku je bio prisutan strah jer puno toga je bilo nepoznato i ta nepoznanica je bila nešto što je donosila taj osećaj straha. Ali kada govorim u svoje ime kažem da nije bio prisutan u nekom velikom obimu. Suprug i ja smo lekari i naši bližnji svakako da su bili zabrinuti, jer znaju kakav posao radimo. Međutim, stigmatizaciju nisam doživela, jer preporuka je bila ne družiti se, a meni je inače dan bio posao, pa nisam imala vremena ni prostora da se družim. U početku nije bilo prijatno kada sednete u kovid ambulantu, jer svaki pacijent koji vam dođe je potencijalno pozitivan, vi ne znate ko je naspram vas, ni ko su njegovi kontakti, ali uz lična zaštitna sredstva i tu masku, verujem da smo zaštićeni. U prvih sedam dana korona virusa kada stignu liste kontakata i kada ih pregledavam prepoznajem dosta svojih pacijenata sa Opšte medicine… Ali to je moj posao, ja sam učila za to. Iz dosadašnjeg iskustva jul mesec je bio najteži, jer je tada bio veliki broj pregleda, bili su redovi. Sve je delovalo kao urgentni centar, bilo je teško ali imam svoj cilj jer sam izabrala ovaj poziv – kaže doktorka Stanojević.

ŠTA JE DRUŠTVENA STIGMA?

U kontekstu zdravlja, društvena stigma predstavlja negativnu povezanost između osobe ili grupe ljudi koji imaju određene karakteristike i određenu bolest. U vremenu epidemije to može podrazumevati etiketiranje, stereotipiziranje i diskriminaciju ljudi te drugačije postupanje i/ili gubitak statusa zbog pretpostavljene veze s bolešću, stoji na sajtu unicefa.

Takvo postupanje može negativno uticati na obolele od ove bolesti, kao i na njihove staratelje, porodicu, prijatelje i zajednice. Ljudi koji nisu oboljeli, ali imaju druge karakteristike ove grupe, takođe mogu biti predmet stigme.

Vlade, građani, mediji, istaknuti pojedinci i zajednice igraju važnu ulogu u sprečavanju i zaustavljanju stigme. U zajedničkom vodiču humanitarnih organizacija i Svetske zdravstvene organizacije navedeno je da je važno da svaki pojedinac bude odgovoran i promišljen kad je reč o komuniciranju na društvenim mrežama i deljenju sadržaja na bilo kojoj platformi.

V.P. gminfo.rs

Violeta

Prethodni članak

Mjob – Oglas za posao

Sledeći članak

Ljubica u poseti mališanima PU „Sunce“