Iza nas je karantin. Suočavamo se sa virusom koji i lekarima zadaje glavobolje, pa se ni mi ne osećamo ništa bolje. Neki smo besni, svi manje-više uplašeni, a reakcije variraju. Od straha i panike, do potpunog ignorisanja i poricanja situacije zbog napredovanja bolesti, uprkos verovanju da smo najgore pregurali. Danas nema karantina, ali opet su tu ograničenja – i neizvesnost. Nema planova. Situacija se menja iz dana u dan. A mi više nemamo luksuz da „čekamo da prođe“, nego smo primorani da se prilagodimo. Kako dalje?

Odmah nakon uvođenja vanrednog stanja, u martu ove godine, a u cilju očuvanja mentalnog zdravlja naših građana, Dom zdravlja Gornji Milanovac otvorio je i Psihološki kol-centar, gde se kroz telefonski razgovor, podršku i razumevanje, kao i nizom psiholoških mera i postupaka nastojalo da se ublaže ili otklone posledice novonastale situacije usled pandemije infekcije Kovid-19.

U duhu aktuelne situacije koja nas je zadesila, popričali smo sa znalcem u oblasti ljudske duše i mentalnog zdravlja Ljubicom Rašić, specijalistom medicinske psihologije u milanovačkom Domu zdravlja.

 – U okviru Doma zdravlja Gornji Milanovac u periodu od početka pandemije, tačnije od 20. marta tekuće godine organizovana je psihosocijalna podrška putem telefonskog razgovora za stanovništvo kome je potrebna pomoć, savet ili preporuka psihologa u vezi sa psihičkim funkcionisanjem tokom pandemije. Svi koji su osećali strah, uznemirenost, tugu, pa i bes, teško su podnosili boravak u izolaciji ili im je bio potreban razgovor sa psihologom, mogli su da anonimno pozovu i dobiju potreban savet – kaže Rašić i dodaje – Razgovori su se obavljali svakodnevno, dnevno do 4-5 poziva, putem metoda intervencije u krizi, koja je kratkotrajna i omogućava da se olakša traumatska situacija, ali i preventivno deluje s obzirom na to da je kako tokom, tako i nakon krize moguć razvoj i porast mentalnih poremećaja.

Pomoć je u karantinskom delu pandemije bila potrebna u prvom redu najugroženijim kategorijama građana, tj. osobama koje su bile u izolaciji i osobama preko 65 odnosno 70 godina, deci sa razvojnim teškoćama, kao i osobama koje su prethodno imale neki od registrovanih duševnih poremećaja, najčešće iz kategorije psihoza, ali i ostalim pojedincima.

– Kako je strah bio dominantna emocija kategorijalno je dolazilo do porasta anksioznih i sa stresom povezanih poremećaja, među kojima je česta bila reaktivacija paničnih ataka, vremenom i porasta tuge i doživljaja bespomoćnosti koja je inklinirala depresivnim poremećajima – priča za GMinfo psiholog Ljubica Rašić

Ona napominje da su se dominantni problemi u izvesnoj meri razlikovali u odnosu na starosnu dob.

– Pa se shodno tome kod osoba u starijem životnom dobu izdvajao problem usamljenosti i potrebe za socijalnim kontaktima, ali i realni problemi povezani sa potrebnim kontrolama zbog zdravstvenih tegoba, pomoć u nabavci lekova, hrane, za šta su usmeravani Centru za prijavu ugroženih lica starijih od 65. godina.

Prema njenim rečima ljudima koji žive sami je u određenom periodu fizička i delimična i socijalna izolovanost teško pala, kao i adolescentima koji su bili veoma kreativni u povezivanju na društvenim mrežama.

– Osobe koje boluju od hroničnih bolesti su imale više strahova iz razloga povišenog rizika od komplikacija u slučaju obolevanja, ali i dodatne neizvesnosti u pogledu toka osnovne bolesti – kaže naša sagovornica.

Rašić kaže da se inicijalno izdvajao i problem narušenosti rutine u svakodnevnim aktivnostima kod dece sa teškoćama iz autističkog spektra, koji ovu decu posebno uznemirava, tako da se dešavao porast uznemirenosti i agresivnih istupa, naročito tokom trajanja policijskog časa jer im je bilo teško objasniti da ne mogu van.

– U početku vanrednog stanja češće su imala problem deca sa intelektualnim oštećenjima zbog teškoća u obradi emocije straha, koji je u tom periodu bio dominantna emocija. Osetljiva kategorija dece, iako nije u značajnijoj meri pokazivala potrebu za psihosocijalnom podrškom, osim povremeno i segmentno u domenu ponašajnog kroz povišenu motornu aktivnost, posredno je preventivno tretirana kroz davanje saveta roditeljima – rekla je psiholog Ljubica Rašić.

Ona kaže da sa porastom broja obolelih kao ugrožene kategorije u smislu izloženosti stresu i rizicima iscrpljivanja registruju se i zdravstveni radnici, kao i osobe koje obolevaju ili gledaju oboljenje bližnjih.

Psiholog Ljubica Rašić našim sugrađanima daje sledeće psihološke preporuke i smernice:

• obezbedite objektivne i tačne informacije o korona virusu u našoj sredini – preplavljenost velikim brojem informacija iz različitih izvora umanjuje mogućnost realne procene i adekvatnog  racionalnog reagovanja u datoj situaciji

• budite otvoreni i dostupni u komunikaciji sa članovima svoje porodice, razgovarajte o vestima i korona virusu na način koji je prilagođen osobi i datom uzrastu

• neophodno je održavati svakodnevnu rutinu, koja će pomoći odraslima i deci da zadrže osećanje sigurnosti,  kontrole i upravljanja vlastitim životima.

Psihološka podrška osobama upućenim u karantin

Pojedinci koji  osećaju uznemirenost, teskobu, napetost, izraženu tugu, bes, paniku, depresivne reakcije koje negativno utiču na njhovo sveukupno funkcionisanje neophodno je da se obrate specijalistima za mentalno zdravlje.

Poželjno je održavati komunikaciju sa ljudima iz bliskog okruženja uz prilagođavanje aktuelnim uslovima života i predloženim merama od strane tima stručnjaka za prevenciju infekcije Kovid-19.

Organizujte svoju pažnju svakodnevnim aktivnostima i sadržajima koji vam prijaju, a za koje možda ranije niste imali dovoljno vremena.

Navedena psihosocijalna podrška je i dalje aktivna, ukoliko vam je potreban razgovor ili imate pitanja za psihologa, možete stupiti u kontakt preko aktivnog broja 062 80 79 328, u periodu od 8 do 14 časova. Pozivi su anonimni.

– Neko se lakše odlučuje na e-savetovanje jer im je lakše da svoj problem opišu u mailu nego uživo da verbalizuju smetnje, a ipak se mogu osećati rasterećeno jer su nekom poverili problem. Pored toga, važna im je i anonimnost u tom početnom kontaktu, u izlaganju svog problema, pa se tako osećaju manje anksiozno – zaključila je Rašić.

Psihosocijalnu podršku možete dobiti online preko email adrese: ljubica.rasic@dzgm.rs

ČUVAJTE SVOJE MENTALNO ZDRAVLJE SADA, JER ĆE VAM TREBATI ZA KASNIJE!

V.P. gminfo.rs