• 19 aprila, 2021

Me(n)talna ograda: Psihosocijalna podrška obolelima od dijabetične bolesti u vreme epidemije Korona virusom

Ljubica Rašić, psiholog, foto: gminfo.rs

Kako aktuelna epidemiološka situacija zahteva dodatnu opreznost kod obolelih od dijabetesa, kao i kod većine hroničnih bolesti, prisutan je dodatan strah i bojazan za zdravlje. Mnogi zbog straha od zaraze ili odlaganja kontrole ne posećuju lekara, mnogima je i aktivnost oslabljena, a unos hrane povećan, stres je povećan, a distanca u kontaktima naglašena, pa mnogi ostaju uskraćeni za podršku i socijalnu razmenu.

Savetovalište za dijabetičare Doma zdravlja G. Milanovac, foto: gminfo.rs

Ali, uz poštovanje svih propisanih mera zaštite, korekciju određenih životnih navika u aktuelnim uslovima, međusobno razumevanje i pozitivan stav problemi se mogu uspešno prevazići, u smislu što boljeg prilagođavanja novonastalim promenama i izlaska iz krize sa što manje posledica po zdravlje, kako fizičko, tako i mentalno. 

Ljubica Rašić, psiholog, foto: gminfo.rs

– U ovom trenutku je važno, osim da se skrene pažnja na bolju kontrolu bolesti i disciplinovan pristup u pogledu mera zaštite, slediti sve one generalizovane savete namenjene opštoj populaciji: selekcija i kritičan stav prema nepouzdanim informacijama, prema preplavljujućim i katastrofizirajućim sadržajima, održavanje bliskih i poverljivih socijalnih kontakata koje doživljavamo kao podršku i posle kojih se najčešće osećamo dobro jer možemo da razgovoramo otvoreno o  osećanjima, strahovima i nedoumicama koje nas muče, održavanje rutine u dnevnim aktivnostima, bavljenje stvarima koje nas opuštaju i koje „uposle“ mozak – kaže za GMinfo Ljubica Rašić, specijalista medicinske psihologije u milanovačkom Domu zdravlja.

foto: gminfo.rs

Ona kaže da ne možemo sebi narediti da se povremeno ne osećamo anksiozno jer su okolnosti već neko vreme kontinuirano stresne i iscrpljujuće, ali možemo ih prihvatiti kao takve.

– Normalno je da ponekad osećamo strah i potrebno je da ga razumemo jer ugrožava nešto što je nama važno, ugrožava zdravlje, potom i druge vredne nam stvari, pa tu imamo ishode na koje ne možemo da utičemo i to je tako, sutrašnjica uvek i jeste neizvesna, ali i rešenja na koja možemo da utičemo i fokusiranje na njih nam daje koliko-toliko doživljaj kontrole nad situacijom. Ne očekujete od sebe, naročito ako patite od hronične bolesti, da budete potpuno smireni i aktuelnu epidemiološku situaciju prihvatite ne osećajući uopšte uznemirujuće emocije jer to ne bi ni bio odraz mentalnog zdravlja, već potiskivanja i negacije – priča naša sagovornica.

Ona navodi da ovo poricanje mnoge dovodi do ignorisanja problema i rizičnog ponašanja kojima ne dovode samo sebe, već i druge u opasnost, od toga da ne poštuju mere zaštite, do direktnog dovođenja u pitanje postojanja samog virusa.

Dakle, i negiranje je samo odbrambeni mehanizam u stresu, pa je psihološki zdravije, a svakako i društveno odgovornije, suočiti se sa svojim bolnim osećanjima i doživeti ih, ne stresirati sebe dodatno zbog stresa koji osećamo jer samo tako se sa njima možemo i izboriti i ubrzo osetiti bolje – pojašnjava Rašić.      

Savetovalište za dijabetičare Doma zdravlja G. Milanovac, foto: gminfo.rs

Psihološko savetovanje – jedan od načina da se borba sa dijabetesom učini lakšom i prihvatljivijom 

Oboleli od dijabetične bolesti u periodu suočavanja sa postavljenom dijagnozom doživljavaju stres, često propisivanje insulina opažajući kao znak da je njihova bolest naročito teška ili se nalazi u krajnjem stadijumu, što ima stresan učinak na psihu.

– Saznanjem da osoba boluje od dijabetesa prolazi kroz faze šoka, neverice, čuđenja, ljutnje, tuge i na kraju prihvatanja, pa upravo u tom periodu savetodavni rad sa psihologom pomaže da se osoba lakše adaptira na promene koje donosi život sa ovom bolešću. Moguće zbog toga što dijabetes deluje „tiho“ jer nema burnih i izrazitih simptoma mnogi odrasli kojima je dijagnostikovana bolest pokazuju nezdrave navike i nesvesni problema teško prihvataju da imaju hroničnu bolest. U praksi se često dešava da uzimaju lekove, ali da ne uvode promene u svoju ishranu, nivo fizičke aktivnosti ili načine borbe sa stresom, što je gledano iz psihološke perspektive donekle razumljivo, zato što čovek prirodno ima potrebu da izbegava neprijatnost i zadrži „status quo“ što duže, ali je i nezreliji mehanizam borbe sa bolešću, jer podrazumeva negiranje, otpisivanje i ignorisanje potencijalnih problema – pojašnjava Ljubica Rašić.

Savetovalište za dijabetičare Doma zdravlja G. Milanovac, foto: gminfo.rs

Ona ističe da stres ne izaziva samo dijagnoza, već i svakodnevna briga o raznim aspektima života, od merenja šećera u krvi i izbora hrane, do nužnosti kretanja, uzimanja insulina.

Oko polovine osoba sa dijabetesom pati od hronične preopterećenosti stresom, uz povišen nivo stresnog hormona kortizola, pa izloženost dugoročnom stresu utiče na osećanje blagostanja i narušava kvalitet života, dovodeći i do psihičkih tegoba, tako da je psihološka podrška i u tom segmentu dobrodošla. Jedna od čestih psiholoških posledica dijabetesa su i depresivna stanja, kojima je ekvivalent i tzv. prikrivena suicidalnost u formi oglušavanja o savete lekara, namernog zanemarivanja terapije i saveta. 

foto: gminfo.rs

Rašić kaže da stres dalje može dovesti i do nezdravih navika kao što su loša prehrana, upotreba alkohola, pušenje – jer negativne emocije i stres stvaraju potencijal za prejedanje i za „emotivnu glad“ kod osoba koje hranu koriste u cilju privremenog emotivnog rasterećenja.

– Ne praveći razliku između gladi i negativnih emocija, uzimajući brzu hranu i neplanirane obroke, dodatno narušavaju borbu sa bolešću, u kom smislu psihološki rad može pomoći u prepoznavanju i prihvatanju autentičnih emotivnih stanja i njihovog razlikovanja od gladi, od potrebe za slatkišima. Ovo je naročito važno u sadašnje vreme epidemije jer su osobe sa dijabetesom, kao i svi drugi – što zbog izolacije, što zbog smanjenja socijalnih kontakata i širih aktivnosti, kao i mnogih drugih frustrirajućih okolnosti, usmereni da rasterećenje od stresa traže u hrani – rekla je Rašić.

Savetovalište za dijabetičare Doma zdravlja G. Milanovac, foto: gminfo.rs

Ona kaže da akutni stres takođe dovodi do privremenog povišenja glukoze u krvi.

Promene nivoa šećera u krvi utiču na raspoloženje svih ljudi, a kod osoba sa dijabetesom te promene su znatno češće. Mozak koristi glukozu kao izvor energije, a kada je nema dovoljno dolazi do promena nekih psihičkih funkcija – može da se smanji nivo koncentracije, da dođe do svadljivosti, napetosti, nervoze, džangrizavosti, razdražljivosti, pa i agresivnog ponašanja. Ovakva ponašanja negativno utiču na socijalne kontakte, pa osvešćivanje i razumevanje sopstvenog reagovanja može značajno psihoterapijskih procesom da poboljša socijalno funkcionisanje – priča naša sagovornica i dodaje da je u tom smislu značajan i rad sa članovima porodice obolele osobe u pravcu empatičnog shvatanja i razumevanja promena koje dijabetes donosi.

– Dakle, psihološka podrška pomaže pacijentu da prihvati lakše postavljenu dijagnozu i brže se adaptira na životne promene, da bolje razume ozbiljnost situacije i svoj zdravstveni problem u slučaju kada pacijent ne sledi savete lekara, da nađe motivaciju i usvoji zdrave životne stilove uz pomoć kojih će lakše kontrolisati bolest. U slučaju komplikacija koje dodatno narušavaju zdravlje i životni komfor potreban je nov način prihvatanja i adaptacije gde razgovor sa psihologom opet može da pomogne – navodi Ljubica Rašić, specijalista medicinske psihologije u milanovačkom Domu zdravlja.

Savetovalište za dijabetičare Doma zdravlja G. Milanovac, foto: gminfo.rs

Prema njenim rečima, uopšteno, psihološka podrška i podrška grupe daje dobre rezultate kod pojedinca u suočavanju sa posledicama i komplikacijama dijabetesa, pa je i u tom smislu neophodno da osoba sa dijabetesom prevaziđe stid ili strah, da bude dovoljno informisana i edukovana i time i bude zrela i sposobna da traži i primi pomoć. 

– U najvećem broju slučajeva kada se pridržavamo saveta lekara i određenih pravila zdravog životnog stila ograničenja ne moraju da postoje i dijabetes ne mora biti bolest, nego stanje koje ceo život može promeniti na bolje – ističe Rašić.

Savetovalište za dijabetičare Doma zdravlja G. Milanovac, foto: gminfo.rs

Dijabetes kod dece i psihološka podrška

Uspostavljenje dijagnoze dijabetesa kod dece je veliki stres i zato je važno pružiti podršku celoj porodici i pomoći ne samo detetu, nego i roditeljima da se na efikasan način izbore sa novonastalom situacijom hronične bolesti deteta. Potrebno ih je, pored obuke za tretiranje bolesti koja se odnosi na kontrolu nivoa šećera u krvi, pravilno doziranje insulina i planiranje odgovarajuće ishrane i fizičkih aktivnosti, i psihološki razumeti, osnažiti, ohrabriti i podržati u procesu prilagođavanja ceo porodični sistem.

– Od načina na koji se roditelj ponaša i oseća zavisi i to kako će dete prihvatiti svoju bolest i funkcionisati sa njom kroz život. I roditelj suočen sa dijagnozom deteta prolazi kroz faze šoka, poricanja, ljutnje, tuge i na kraju prihvatanja – inicijalno su u neverici, besni, potom tužni, skrhani, iscrpljeni, na kraju je potrebno da budu stabilni i borbeni i kao takvi siguran i stabilan oslonac detetu. Dakle, što pre roditelj dođe do prihvatanja i detetu će biti lakše da dijabetes prihvati kao deo svog života i neće biti zastrašeno – kaže Rašić.

foto: gminfo.rs

Prema njenim rečima neretko se dešava da roditelj preuzme brigu i odgovornost za ishranu, davanje insulina i druge svakodnevne zahteve, pa je potrebno roditeljima skrenuti pažnju na nužnost osamostaljivanja deteta i adolescenta, naravno shodno uzrastu.

– Tu je važno izbalansirati protekciju i pomoć sa osnaživanjem i osamostaljivanjem, u početku uz nadzor i pomoć roditelja, kasnije samostalno, jer tako ćete najbolje pomoći svom detetu. Ovo se odnosi i na zamku preteranog zaštićivanja deteta koje dovodi do izbegavajućih ponašanja i stava da se detetu brane mnogobrojne uzrastu primerene aktivnosti. Ključ je u prepoznavanju aktivnosti tokom kojih se javlja problem jer ako stvari ne proba dete neće ni znati kako reaguje na njih i kako sebi da pomogne, kako vremenom da bude stabilno i dobro – pojašnjava Ljubica Rašić.

foto: gminfo.rs

Ona navodi da u skladu sa uzrastom deteta potrebno je edukovati i dete, da sa dijabetesom može živeti normalan i ispunjen život i da će sa njima biti sve u redu. I adolescentu je takođe potrebno osnaživanje i podrška, kako od strane roditelja, tako i šireg socijalnog okruženja, jer su njihove reakcije na izazove bolesti burnije, mada na manifestnom planu čini se da mogu potpuno izostati. 

– Korisno je deci ukazivati na pozitivne modele i primere poznatih sportista, naučnika, umetnika i drugih profesija koji se bore sa dijabetesom, a ostvareni su u svojim profesijama i životnim ulogama, čime se deca osnažuju u stavu da mogu da postignu ono što žele. Iskustva stigmatizacije pokazuju da ona često dolazi od tzv. autostigmatizacije i slabog samopouzdanja deteta i adolescenta, pa je potrebno redukovati uverenje manje vrednosti i jačati samopouzdanje – zaključuje na kraju razgovora naša sagovornica.

Savetovalište za dijabetičare Doma zdravlja G. Milanovac, foto: gminfo.rs

Za psihološku pomoć možete se obratiti Savetovalištu za dijabetičare Doma zdravlja Gornji Milanovac, gde je svake poslednje subote u mesecu dostupan psiholog, u vremenu od 7 do 14 sati. 

V.P. gminfo.rs

Violeta

Prethodni članak

Vučić o državnoj pomoći Aniki Manić

Sledeći članak

Čivović: Još 23 registrovana novoobolela, ukupno 389: preminulo još pet na covid-19 pozitivnih