• 19 aprila, 2021

Me(n)talna ograda: STIGMA KAO NEZNANJE I STRAH; Društvena stigma udružena sa KOVID-19

Ljubica Rašić, psiholog, foto: gminfo.rs

Stigmatizacija u kontekstu zdravlja podrazumeva skup negativnih, uglavnom potpuno netačnih uverenja, stereotipa ili predrasuda koje pojedinci imaju o osobama ili grupi ljudi obolelih od pojedinih bolesti.

– Ona nastaje iz razloga nedovoljnog znanja i iz razloga straha, koji je lako asocirati za druge osobe kada je nešto nepoznato i rađa pogrešan stav da je bolest stramota i nešto što bi trebalo skrivati – kaže Ljubica Rašić, specijalista medicinske psihologije u milanovačkom Domu zdravlja.

Ona ističe da mnoge bolesti su kroz istoriju povezane sa diskriminacijom obolelih, prevashodno infektivne kao što su HIV ili polno prenosive infekcije, ali i one koje to nisu, čak i u savremenom društvu, često nose diskriminaciju i negativno etiketiranje obolelih – kao što je slučaj sa mentalnim bolestima. Rašić kaže da ovo dovodi do određenih socio-emotivnih posledica na ličnom planu kod obolelih, kao i do izbegavanja da traže stručnu pomoć, tretman ili podršku.

foto: pixabay.com, ilustracija

– U Kovid epidemiji stigma dovodi do diskriminacije, odvojenog tretmana, socijalne izolacije, gubitka društvenog statusa i njoj su izloženi oboleli i članovi njihovih porodica, oni koji rade sa obolelima ili su u kontaktu sa virusom, osobe sa određenih lokacija, azijskog porekla, oni koji su putovali. Primeri diskriminacije asocirane stigmom su socijalno izbegavanje ili odbijanje, uskraćivanje usluga (stanovanja, zaposlenja, zdravstvenih usluga, obrazovanja), verbalno nasilje, optuživanje, osuda, nedostatak diskrecije u lečenju, odbijanje kontakta sa onima koji su bili zaraženi... – priča za GMinfo Ljubica Rašić, psiholog milanovačkog Doma zdravlja.

Ona kaže da stigma navodi ljude da skrivaju bolest i da ne traže blagovremeno pomoć kako bi izbegli diskriminaciju, narušava socijalnu povezanost, vodi povlačenju, osećanju manje vrednosti i usamljenosti i ubrzava moguću socijalnu izolaciju kada je najpotrebnija podrška, što je izvor još većeg stresa i vodi mentalnim problemima ne samo stigmatiziranih pojedinaca i grupa, već i cele zajednice.

foto: gminfo.rs

– Takođe, zbog skrivanja tegoba usporava i otežava borbu protiv epidemije, pa je zato važno da, i ako je prirodno da smo zabrinuti oko epidemije, ne dozvolimo da nas strah dovede do stigmatizacije drugih. Neznanje i stereotipni stavovi naročito, jer i ako je u pitanju nova bolest koju prate mnoge nepoznanice, a nepoznato izaziva zbunjenost i teskobu, predrasude moramo od nivoa pojedinca rešavati, kao i od zajednice – priča Rašić.

Prema  njenim rečima da bi osporili predrasude i smanjili stigmu, tj. zamenili ih razumevanjem, tolerancijom i podrškom, važno je poštovati preporuke kojima na zdrav način možemo pomoći u borbi protiv epidemije.

– Birajmo reči koje koristimo kada govorimo o epidemiološkoj situaciji jer način naše komunikacije utiče na stavove ljudi oko nas. Usprotivimo se drugima ukoliko čujemo da iznose netačne stavove u razgovoru, naravno razumevajući uzroke njihovog pogrešnog stava, nudeći im drugačije tumačenje i način na koji bi trebalo sopstveni strah umanjiti i pravilno preusmeriti – savetuje Ljubica Rašić i dodaje:

Ljubica Rašić, psiholog, foto: gminfo.rs

– Govorimo samo o proverenim informacijama, neutralno i uopšteno. Budimo svesni da veliki broj informacija stiže do nas, iz različitih izvora, mnoge pojačavaju strah, zastrašujuće su, neproverene, pa zato pravimo selekciju. Informišimo se iz pouzdanih izvora, a zablude, glasine, nepouzdane podatke ne koristimo da formiramo mišljenje, zaključke i odluke. Delimo saosećajne priče ili priče koje pokazuju ljudsku stranu iskustva sa promocijom značaja prevencije, ublažavanja zabrinutosti i izražavanja podrške i ohrabrenja. Govorimo sa empatijom i saosećanjem prema obolelima i njihovim porodicama, ne nazivajući ih prenosiocima i ne optužujući ih, već deleći poruke ohrabrenja i podrške „Biće u redu“, „Čuvaj se“, „Ne brini“ – objašnjava specijalista medicinske psihologije.

Rašić savetuje da budemo u ophođenju obzirni i promišljeni, pokažimo razumevanje i volju da pomognemo („Tu sam ukoliko je potrebno“).

Osobe koje imaju virus ne nazivajmo „slučajevima“, a umrle od posledica virusa „žrtvama“, jer korišćenjem dehumanizirajuće terminologije stvara se utisak da su osobe koje imaju bolest uradile nešto pogrešno ili da su manje vredne – kaže naša sagovornica.

foto: GMinfo

Ona navodi da štitimo zdravlje svih jer deca koja su članovi porodica obolelih ili koja su i sama obolela ili su u izolaciji, a koja se stigmatizuju, su u dodatnoj traumi i stresu.

Pričajmo sa decom i mladima ukoliko su imali bolno iskustvo stigmatizacije, podstičući ih na empatičnost i razumevanje kako je biti u koži tih osoba, davajući im sopstveni primer.  Osobe koje su u izolaciji i koje su mu izložene na radnom mestu zapravo štite svoju zajednicu i baš zato ne bi trebalo da su izložene bilo kakvom lošem tretmanu. Nema osobe koja ima veću ili manju verovatnoću da dobije ili prenese virus u odnosu na druge, svi smo podložni obolevanju i svi možemo postati meta predrasuda. Vaša bolest, bilo kakva da je, ne govori o vama kao o osobi jer svako može oboleti – kaže na kraju razgovora Ljubica Rašić i dodaje „Korona je poput kiše, svi ćemo pokisnuti, neko manje, neko više.“

Anonimnim pozivom broja 062 80 79 328 možete razgovarati sa psihologom ako vam se dešava stigmatizacija i diskriminacija. Linija radi svakoga dana od 8-14 sati. Takođe, na raspolaganju je i e-mail adresa: ljubica.rasic@dzgm.rs

V. Popović, gminfo.rs

Violeta

Prethodni članak

Komentar: Korzo

Sledeći članak

Uskoro stroža kontrola poštovanja mera: Policajci dobijaju ovlašćenja, poznato kolike su kazne