Zbog najavljenog novog talasa visokih temperatura i povećanog rizika od izbijanja požara na otvorenom prostoru, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede upućuje apel svim poljoprivrednim proizvođačima da ne pale strnjiku, žetvene ostatke, smeće i biljni otpad, jer ova praksa predstavlja ozbiljnu opasnost po ljudske živote, imovinu, poljoprivredno zemljište i životnu sredinu, a istovremeno je i zakonom zabranjena.

– U uslovima visokih temperatura, suše i pojačanog rizika od požara, čak i najmanji plamen može dovesti do požara velikih razmera. Vatra se sa njiva veoma brzo širi na okolne useve, voćnjake, šume, stambene i privredne objekte, ostavljajući za sobom nesagledive posledice, upozoravaju iz Ministarstva.

Dodaju da se pored neposredne opasnosti od požara, paljenjem strnjike nanosi trajna šteta poljoprivrednom zemljištu.

Uništavaju se organska materija, humus i korisni mikroorganizmi koji predstavljaju osnovu plodnosti zemljišta, što dovodi do smanjenja prinosa, degradacije zemljišta i povećane erozije.

Ministarstvo poziva sve poljoprivrednike da pokažu maksimalnu odgovornost i da prilikom uklanjanja žetvenih ostataka ne koriste vatru, već da primenjuju bezbedne i održive načine njihovog zbrinjavanja.

Podsećaju da su Zakonom o zaštiti od požara i Zakonom o poljoprivrednom zemljištu propisane novčane kazne za paljenje strnjike i biljnih ostataka na otvorenom prostoru. Pored novčanih sankcija, poljoprivredna gazdinstva koja prekrše propise mogu izgubiti pravo na podsticaje, u skladu sa važećim propisima.

Ministarstvo poziva građane i poljoprivredne proizvođače da ne zatvaraju oči pred ovakvim slučajevima.

– Svako paljenje strnjike, žetvenih ostataka ili biljnog otpada, koje je zakonom zabranjeno, potrebno je bez odlaganja prijaviti vatrogasno-spasilačkoj jedinici na broj 193 ili policiji na broj 192, kako bi se sprečile nesagledive posledice, zaštitili ljudski životi i sačuvala imovina, novodi se u saopštenju.

Ministarstvo podseća i da postoje bezbedni i održivi načini upravljanja žetvenim ostacima, poput njihovog zaoravanja ili kompostiranja, čime se čuva plodnost zemljišta, povećava sadržaj organske materije i doprinosi dugoročno održivoj poljoprivrednoj proizvodnji.