U Srbiji je do sada vraćeno 95 odsto imovine koja je mogla da se vrati u naturalnom obliku. Doneto je i gotovo 3.000 rešenja o obeštećenju u novcu, a isplata akontacije počinje 31. marta. I dok su naslednici predratnih vlasnika uglavnom tražili povraćaj nepokretne imovine, podnet je i zahtev za vraćanje intelektualne svojine, piše rts.rs.

„Ovo je moj deda sa radnicima fabrike bombona i ratluka ‘Takovo'“ – ovako porodičnu priču počinje naslednik Ivana Milosavljevića, Ive bombondžije kako su ga Milanovčani zvali, osnivača i vlasnika radionice za proizvodnju bombona i ratluka „Takovo“.

Fabrika je radila, upošljavajući 300 radnika, sve do 1948. godine kada je oduzeta po Zakonu o nacionalizaciji, o čemu, tvrde naslednici, nikada nije dobijeno rešenje.

Predratni vlasnik, u društvenom preduzeću postao je šef proizvodnje. Već 1962. godine dolazi do spajanja sa Zemljoradničkom zadrugom „Progres“ i nastaje PIK „Takovo“

„Sačinjen je inventar, spisak šta sve strane, obe strane unose u to novo preduzeće. „Takovo“ unosi svoju industrijsku i intelektualnu svojinu a to je brend, kao „Takovo“, znači ime, žig, pečat, proizvodne mašine, znači to je industrijska svojina i tržište“, objašnjava naslednik Vladan Milosavljević.

PIK „Takovo“ je privatizovan 2004. godine kada i počinje borba naslednika za ono za šta veruju da im pripada.

U Agenciji za restituciju kažu da su prema Zakonu iz restitucije izuzeti rezidencijalni objekti, ambasade, sedišta organa državne uprave i lokalnih samouprava neophodnih za njihov rad, umetnička dela iz muzejskih zbirki, onoga što je sada u privatnom vlasništvu ili je privatizovano.

„Znajući da je ‘Takovo’ privatizovano zajedno sa brendom ‘Takova’, uspešnim brendom, naravno da taj brend ne može biti vraćen. Prodat je jednostavno i brend kada se radila privatizacija. Ono što danas postoji, što je oduzeto, pa danas postoji, i što je u svojini što javnih preduzeća, što države što subjekata osnovanih od strane države, to se vraća i u tim postupcima smo mi pri kraju. Tu više nema mnogo posla. Ostalo je poljoprivredno zemljište, ali i to je u završnoj fazi“, kaže direktor Agencije za restituciju Strahinja Sekulić.

Naslednici veruju da bi bilo moguće da se ovaj specifičan slučaj reši kroz udeo u kompaniji u vrednosti imovine unete u PIK „Takovo“ ili plaćanjem korišćenja brenda čija je vrednost procenjena u tenderskoj dokumentaciji.

„Sudska praksa nije zauzela svoj stav s obzirom da ovakvog slučaja nije bilo u sudskoj praksi. Stručna zajednica, barem u javno dostupnim izvorima nije zauzela stanovište s obzirom da nije bilo radova na ovu temu tako da bi trebalo rešiti ovo pitanje eventualno kroz izmene i dopune ili kroz donošenje novog zakona kada za to budu uslovi stvoreni ili da se radovi koji će uzeti u obzir uporedno pravnu praksu s obzirom da mi nismo jedina zemlja koja je imala postupak restitucije“, navodi Vladimir Marenović iz kancelarije „Živko Mijatović i partneri“.

Pravni stručnjaci kažu da prema sadašnjem rešenju, koje izričito ne isključuje žig, ali ga i ne navodi kao predmet vraćanja, bivši vlasnik oduzetog preduzeća može da računa na obeštećenje, pod uslovom da je žig bio naveden u aktivi preduzeća.

Marija Mitrović, rts.rs