Sedmični skupovi u Gornjem Milanovcu pod sloganom „Srbija protiv nasilja“ u petak će dostići ukupnu brojku od deset.

Prvi je održan 14. juna. Podsetimo, inicirali su ih Milanovčani, koji su se najpre organizovali za odlaske na beogradske proteste odmah nakon ubistava u „Ribnikaru“ i Mladenovcu; njih petorica – Damir Agović, Goran Vasojević, Miloš Radojičić, Petar Božović i Radiša Mijailović, da bi im se potom aktivno pridružili Biljana Nedić i Bojan Savković, kao i niz drugih sugrađana, dok im je lokalni DS pružao administrativnu pomoć.

Brojnost je varirala od oko 400, do 50 i nazad. Uspeli su da održe kontinuitet bez obzira na kritike o (ne)posećenosti, pominjući intenzivnije angažovanje kako prolazi sezona odmora i dolazi septembar, kada se inače za celu Srbiju najavljuje talas masovnijih demonstracija i izmene u načinu delovanja. Okupljenim sugrađanima prezentovali su za to vreme na Trgu kneza Mihaila neka stara, ali i nova poznata imena iz javnog, političkog i kulturnog života Srbije, poput Boža Prelevića, Viktora Markovića, Milojka Pantića, Pavla Cicvarića.

Već za deseti skup u petak od 19 sati, kao gost govornik najavljen je pisac Dejan Atanacković, dobitnik NIN-ove nagrade, inače likovni univerzitetski predavač u Firenci.

U fokusu protesta i dalje su zahtevi upućeni državnom vrhu, ali su teme, iako raznolike, objašnjavle i upućivale uglavnom na jedno – potrebu za smenom vladajuće kaste koja indukuje nasilje na svim nivoima, korupciju, rasipanje javnih resursa, ponižavanje neistomišljenika, medijsku torturu spinovima i neistinama, kriminal, sunovrat institucija. U poslednjih par okupljanja jasnije se pominju lokalni problemi i opštinska vlast u sličnom kontekstu.

U nastavku vam predstavljamo analizu brojnosti na protestima u Srbiji između 7. i 12. avgusta, koju su obavili „Arhiv javnih skupova“ Aleksandra Grubaša i „Crta“ sa saradnicima, a gde se našao i „Gornji Milanovac protiv nasilja“.

Za ovaj period došli su do podataka iz 11 gradova (od njih 20) u kojima su tada održani protesti. Na temelju procene posećenosti, razvrstani su u kategorije prema relativnoj veličini u odnosu na broj stanovnika grada u kom su održani, uz ekvivalentno poređenje s Beogradom.

Manji: ekvivalent protestu veličine do 2.000 ljudi u Beogradu
Srednji: ekvivalent protestu veličine između 2.000 i 5.000 ljudi u Beogradu
Veliki: ekvivalent protestu veličine između 5.000 i 10.000 ljudi u Beogradu
Ogromni: ekvivalent protestu veličine između 10.000 i 20.000 ljudi u Beogradu
Epski: ekvivalent protestu veličine preko 20.000 ljudi u Beogradu

U tri grada (opštine) održani su manji, dok su u četiri grada održani protesti srednje veličine, uključujući i Beograd. Veliki protest održan je u Valjevu, u kome je učestvovalo oko 260 ljudi, što bi, srazmerno broju stanovnika, bio ekvivalent skupu od 6.300 ljudi u Beogradu. U ovom gradu tokom celog leta iz nedelje u nedelju na ulicu uporno izlazi relativno veliki broj demonstranata, čineći Valjevo jednim od najistrajnijih gradova u seriji protesta protiv nasilja.

Protesti ogromni u lokalnim razmerama održani su prošle nedelje u Gornjem Milanovcu (170-180 učesnika, ekvivalent oko 10.500 u Beogradu), Petrovcu na Mlavi (80 učesnika, ekvivalent 15.900 u Beogradu) i Bačkoj Palanci.

Petrovac na Mlavi i Gornji Milanovac spadaju u istrajne gradove kao što je Valjevo, dok je u Bačkoj Palanci nastavljen protest protiv lokalnog opštinskog rukovodstva, započet u nedelji pre. U tom gradu su tokom prošle nedelje održana tri protestna okupljanja, a na najvećem od njih (onom od 7. avgusta) učestvovalo je 310 ljudi (ekvivalent 16.800 u Beogradu).

U Beogradu je 12. avgusta u protestu protiv nasilja učestvovalo oko 3.000 ljudi, što je više od četiri puta veći odziv nego nedelju dana ranije, kada je po olujnom vremenu izašao do sada najmanji broj demonstranata. Ostaje da se vidi da li je ovo početak trenda rasta broja učesnika ili samo uspostavljanje nekog standardnog broja za sadašnju fazu protesta u glavnom gradu Srbije.

GMInfo.rs

Pratite nas na Fejsbuk i Instagram nalozima!