UDRUŽUJU SE – UDRUŽENjA

Traganje za višestoletnim sponama srpstva i Rusije Svete, spaja udruženja u Srbiji

VIŠESTOLETNE nepoznanice o tačnim, dokazanim sponama srpskog i ruskog naroda, sve više zanima – đake u Srbiji, koji posle niz decenija od ukidanja katedri ruskog jezika u srpskim školama, jezik i kulturu Rusije ipak žele da (na)uče!

Traju istraživački, kultorološki, istoriografski projekti, koji spajaju udruženja u Srbiji, posvećena tom naumu, cilju i istini, sa saradnicima iz Rusije, Srbije, dijaspore oba naroda.

Jedan od inicijatora im je Ksenija Radojičić, profesorka ruskog jezika u znamenitom Takovu, kod Gornjeg Milanovca. Osnovala je Udruženje „Ksenija – ruski jezik“ koje uspešno deluje šest godina. Dva grada zatim su se pobratimila – ruski Starodub i Gornji Milanovac, za njima jedna škola u tom ruskom gradu i škola u Takovu.

– U januaru ove godine, osnovali smo Savez srpsko-ruskog društvenog dijaloga „KOS“, od tri udruženja: „Slovo SRB“ iz Aleksandrovca, „Svet BB“ iz Bajine Bašte i ovog, čija sam ja predsednica. Savez se zove KOS po inicijalima imena nas tri suosnivačice: Katarina, Olgica i Senka (moj nadimak), sedište je u Aleksandrovcu, ali jednako radimo po mnogim gradovima Srbije. Da u toj, za sve izuzetno korisnoj saradnji, objedinimo male škole u Srbiji, u kojima se uči ruski jezik, ili se na drugi način neguju srpsko-ruske kulturne veze. Iako je problem s ruskim jezikom u Srbiji složen, jer se odavno na razne načine potiskuje iz škola, on se ipak se uči u čuje – objašnjava u ime Saveza KOS Ksenija/Senka.

Ovih dana, u Ruskom domu u Beogradu, kojeg su osnovali ruski emigranti nakon Okotbarske revolucije, održana je velika manifestacija u organizaciji Saveza KOS, zvana „Stazama naših predaka“.

Taj, do sada glavni zajednički projekat KOS, biće realizovan u mnogim mestima Srbije i Rusije. Učestvovalo je 65 osnovaca i srednjoškolaca iz 17 škola, iz deset gradova od Pančeva do Vranja.

– Taj simbolični naziv manifestacije sadrži našu zajedničku prošlost i put koji nas vodi u budućnost. Podrazumeva izložbu i koncert. U Ruskom domu smo ih održali u čast Dana majki, koga Rusi slave 28. novembra, kao što Srbi obeležavaju Detinjce, Materice i Oce, svetkovine posvećene celoj porodici. Istovetna manifestacija održaće se u svih deset mesta iz kojih su škole učesnice, zaživeće u još mnogim drugim, u obe zemlje. Kultura je živa, ona se menja. Iako se Rusija od Srbije razlikuje od svoje veličine, geografske udaljenosti, geopolitičkog uticaja nadalje, ipak je vidan taj njihov istovetni, zajednički koren! – zaključuje naša sagovornica.

 SLIČNOSTI I RAZLIKE

– POSTOJI puno istog, ali i različitog u običajima Srba i Rusa. Recimo, slavljenje Božića kod nas je bogatije, sadržajnije, dok je kod Rusa to Vaskrs. Srbi više drže do do tradicije, to jest narodnih verovanja, a Rusi su više okrenuti poštovanju tradicije. U dalekim krajevima Rusije, naročito u seoskim sredinama, u narodnom govoru čuju se izrazi isti kao naši, istog značenja – objašnjava Ksenija.

 BESPLATNO STUDIRANjE

– NAŠI studenti mogu da besplatno studiraju na čak 600 univerziteta u Rusiji, pogotovo na čuvenom Kubanskom državnom! Ruska Federacija ih uopšte ne uslovljava da, po završetku studija, ostanu tamo. Savez KOS, u saradnji sa mnogim profesorima ruskog, promoviše to studiranje – veli Ksenija.

KULT SVETOG SAVE

OD spona Srba i Rusa od pamtiveka, ranije se pročulo i Ksenijino istraživanje kulta Svetog Save u Rusiji, o čemu je srpska javnost malo znala. On u Rusiji traje od vremena njegovog žitija i još jača. Rusi, najverniji Pravoslavlju, zovu ga zaštitnik Srpstva i Rusije Svete! Kult je počeo delom Svetog Save „Nomokanon Zakonopravilo“ u našem narodu poznatom kao „Krmčija“ a u ruskom „Kormčaja“. To delo je u 13. veku donešeno u Rusiju. Rusi stolećima do danas, iako nemaju krsne slave kao mi Srbi, slave Savindan, ali dva dana ranije nego mi, 25. januara!

Milorad BOŠNjAK