Po običaju koji traje dvadeset tri godine, uoči Preobraženja kod česme „Vodeni cvet“, pesnici Književnog društva „Zapis“ su svojoj publici priredili dvočasovnu poetsko-muzičku promenadu.

Svoje stihove je recitovalo šesnaest milanovačkih poeta. Neverovatno; publika, uglavnom mladi, oduševljeno, bez zviždanja i glasnog ometanja programa na otvorenom prostoru, aplauzom je nagrađivala stihotvorce.

Posebnu draž ovoj prijatnoj kulturnoumetničkoj priredbi, dale su devojke novoosnovanog benda imena MRK. Bend vodi Ivija Stanivukov koja i peva i svira na gitari. Prate je Sara Vulović sa bas-gitarom i jedini muški član, Arsenije Golić, za bubnjevima.

Pevale su još i dve Anđele, jedna Pavlović a druga Reljić.  Dvoje od njih ove jeseni polazi u gimnaziju, jedno ide u umetničku školu, jedno završilo prvu godinu gimnaziju, a peta je završila prvu godinu ekonomske.

Sudeći po izuzetno brzom ritmu, agresivnom vokalu i decibelima koji se kreću oko stotke, dobri poznavaoci panka prepoznali su pravac, pa se iz publike mogalo čuta: „Ala klinci razbijaju!“. Ansamblu MRK, ovo je bio prvi javni nastup, i sudeći po aplauzu, staće rame uz rame sa starijim i već afirmisanim milanovačkim bendovima.

No, nisu debitovali samo mladi muzičari. I među pesnicima je bilo onih koji se prvi put javno javljaju. Po običaju, njih su članovi „Zapisa“ a uz saglasnost i aplauze publike, primili u Književno društvo.

Tako će se u književnom letopisu GOD 23, pored ovogodišnjih literarnih radova više od trideset dosadašnjih gornjomilanovačkih pisaca, pojaviti i radovi Tanje Nikolić, učenice srednje škole, Ane Vukajlović, studenta farmacije i doc. dr Milice Stojković, psihologa.

Milica Stojković

NEMIR

Naiđe tako
Nemir.
Ne gledaš ga,
Praviš se da ga nema.
On obično zavesla jače.
Ti isto veslaš, praćakaš,
Praviš buku, gužvu, zatrpavaš.
On zavesla još jače,
U stomaku, tačno ispod pupka,
U grudima, u grlu, u kolenima i potiljku.
Pretura, po fiokama i ranama.

Kad naiđe tako,
Nemir,
Ja ga pesmom poslužim u slas’.
Tuđom, svojom, svejedno je.
Sve su iste
I Nemiru dobre,
Ako vežeš za njih deo oka, drhtaj i glas.

Ana Vukajlović

EVROPA

Neka seku oblake Evropom
krstovi sa srpskih groblja.
Svaki da zakiti cvetom,
ogolela bi joj sva polja.

Neka kuca evropskim bilom
streljano srce srpskih grudi.
Svako da oživi ljudskom silom,
nestalo bi joj svih ljudi.

Neka raste evropsko dete,
živu im je decu Srbija dala.
Sve srpske dece da se sete,
zauvek bi sva rasti stala.

Neka hoda svetom Evropa,
tražeći tuđe, bolje i veće.
Putem nedohodanih srpskih stopa,
dalje od Srbije stići neće!

Tanja Kovačević

SIGURNOST U ZAGRLjAJU

Moja duša,
to su oluje,
ali biram da sa tobom kroz njih prođem,
jer najlakše mi je kad ti u zagrljaj dođem,

Bar na kratko osetim da se oluja smiruje,
dok ljubomorno posmatram kako ti vetar kosu mrsi i dodiruje,
a sunce te miluje,

Jutro ti se raduje,
i pevaju ti ptice,
zovu te na ulice,
a ja ne mogu izbeći tvoje udice,

Pozovi me na ples,
jer jedino što volim je igra,
i naravno cveće,
i sitnice nisu mala stvar,

Zato ti i ništa ne tražim na dar,
hajde samo da budemo par,
samo me pozovi ako ti zatrebam,
i ja ću se stvoriti,
i dušu ti otvoriti,

Jedino što želim sad,
je to da ti u zagrljaj padnem
i ostanem tu,
zauvek na tvom ramenu,
jer dosta sam držala glavu na kamenu,

Sve će proći,
i ta jeza koja me hvata kad si mi tu,
i crvenilo kad ti pogledam u usnu,
i ono kad ti zaplivam u očima,
i onda zbog toga ne spavam noćima,
sve će proći,
ali ta sigurnost u tvom zagrljaju nikad.

 

Književno društvo Zapis