Povodom objavljenog teksta na našem portalu, 10. maja, pod naslovom „Pisma čitalaca: Komunalna i neka druga umeća“ našoj redakaciji, tim povodom je JP za izgradnju opštine uputilo 12. maja svoj pismeni odgovor, „JP za izgradnju opštine: Odgovor na „Pisma čitalaca: Komunalna i neka druga umeća“ koji smo preneli. Današnje pismeno reagovanje čitaoca portala Aleksandra Pravdića na odgovor JP za izgradnju objavljujemo, takođe, u celini.

„Moram priznati da sam, najblaže rečeno, iznenađen odgovorom na moje prethodno objavljeno pismo, odnosno manipulisanjem javnom rečju, odsustvom profesionalne i lične odgovornosti, deficitom istine i pokazanom stručnošću. Nažalost, zbog toga je neophodno dodatno pojašnjenje sa samo nekim od mnogih činjenica.

Činjenica je da se u mom pismu na samom početku obraćam „NADLEŽNIM SLUŽBAMA“ (MNOŽINA), a ne isključivo JP za izgradnju, a sve zbog složenosti navedenih nepravilnosti i shodno tome različitih odgovornosti.

Stoga je potpuno bespotrebno stalno insistiranje na nenadležnosti JP za izgradnju, a po pojedinim pitanjima i netačno.

Činjenica je da se „ležeći policajac“ ne postavlja na zahtev pojedinca, ali je takođe nesporno da svaki pojedinac može podneti predlog (zahtev) nadležnoj opštinskoj službi za puteve za postavljanje istog koja će o tome odlučiti u zakonom propisanoj proceduri.

Činjenica je da je došlo do pucanja vodovodne cevi ispod javne travnate površine u pravcu „ležećeg policajca“ koji se baš nalazio iznad nje, stvorivši „gejzir“ od nekoliko metara. Takođe je činjenica da, uprkos tvrdnji da do toga ne može da dođe zbog pozicije „ležećeg policajca“, i dalje nemamo obrazloženje zašto je isti odmah nakon tog događaja pomeren za nekoliko metara iznad.

 

Činjenica je da je potpuno bespotrebna opaska da JP za izgradnju ne određuje dinamiku i intenzitet saobraćaja, a u vezi sa bukom, naročito ako se zna da se to pitanje odnosi na nadležnu službu opštine koja je Zakonom o zaštiti od buke u životnoj sredini (Sl.glasnik RS 36/2009 i 88/2010) određena za sprovođenje istog.

Ovim zakonom i odgovarajućim podzakonskim aktima tačno se određuju granične vrednosti dozvoljene buke kako u dnevnim, tako i u noćnim uslovima.

Činjenica je da smo ostali uskraćeni za odgovore na ključna pitanja, a koja su ovaj put nesporno u nadležnosti JP za izgradnju: zašto nakon demontiranja na putnom pravcu u ulicama Takovskoj i 1300 kaplara nisu vraćeni „ležeći policajci“ kao u Ulici vojvode Mišića, i zašto pored OŠ „Kralj Aleksandar I“ u Ulici Tihomira Matijevića ili Ulici Heroja Draževića nije nikada postavljen „ležeći policajac“, iako na toj lokaciji ne postoji semafor, a u pitanju je bezbednost dece.

Činjenica je da i dalje nismo dobili obrazloženje zašto ni posle više puta datog obećanja u ličnom kontaktu isto nije ispunjeno.

   

Činjenica je da se na sajtu JP za izgradnju jasno vidi koje su njegove nadležnosti, te i odgovornost da se o trošku JKP Gornji Milanovac travnata površina i pristupna staza (infrastruktura) posle intervencije vrati u prvobitno stanje.

Činjenica je da nijedno javno preduzeće, pa ni JP za izgradnju, ne može da utiče na vaspitanje i kulturu pojedinca, ali sigurno može da javnu površinu koja je u njegovoj nadležnosti zaštiti (npr. postavljanjem stubića), a nesporno je dužno da devastiranu javnu površinu vrati u prvobitno stanje.

Činjenica je da odgovorni za pitanja iz njihove nadležnosti ne bi trebalo da svoje odgovore počinju sa „verovatno“ već da na iste odgovaraju konkretno i jasno.

Činjenica je da kamen i šut nisu tu kao posledica neraščišćenih ostataka materijala nakon rekonstrukcije Ulice vojvode Mišića (koja je bila otprilike završena pre 5 godina), već su nažalost posledica nedavno izvedene (ne)adekvatne intervencije.

Činjenica je da svakodnevni prezalak teških kamiona preko „ležećeg policajca“ koji se završava tik pored šahte, može uticati na stanje kanalizacionih cevi i njihovo eventualno pucanje, s obzirom da se već dešava ponovno uleganje asfalta na mestu gde je prethodno vršena intervencija.

Činjenica je da „ležeći policajac“ nikako nije predmet „vertikalne“ već horizontalne signalizacije, što bi nadležni za ta pitanja ipak trebalo da znaju.

Shodno prethodno navedenom, ne mogu se oteti utisku da me odgovor na moje pismo neodoljivo podseća na jednog bivšeg političara sa naših prostora, koji je studentima Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, na tvrdnju da činjenice nisu na strani onoga što on iznosi, nonšalantno odgovorio „ONDA TEŠKO ČINJENICAMA“.

Suština mog obraćanja nije javna prepiska o nesporno postojećim nepravilnostima, već rešavanje istih. Kako je evidentno izostala čak i spremnost nadležnih za angažovanje na rešavanju, moje učešće u eventualno daljoj polemici više nema nikakvu svrhu.“

Aleksandar Pravdić