foto: Muzej RTK
Muzej rudničko-takovskog kraja, u svojoj galeriiji, sinoć je predstavio knjigu VEK SLIKAN MIKROFONOM, autora Dragoslava Simića, koja sadrži 40 priča naše usmene istorije 20. veka, a nastala je prema tonskim zapisima novinara Dragoslava Simića.
Kako sve napreduje, pa i izdavačka delatnost, zanimljivost koja prati svaku od 40 objavljenih priča je QR kod, koji omogućava da se čuje izvorni snimak izabrane priče. Autor je dugogodišnji urednik emisije „Govori da bih te video“ Drugog programa Radio Beograda i autor je velike serije dokumentarnih emisija.
Gosta je najavio Aleksandar Marušić, direktor Muzeja rudničko-takovskog kraja, istakavši da sve češće sluša radio Beograd 2, da su sve emisije nešto što nas može obrazovati, dati nam pouku i snagu.
Emisija Dragana Simića, „Govori da bih te video“ godinama je zaokupljala pažnju slušalaca. I sami smo upoznali mnoge ljude, mnoge tople priče, unutrašnje borbe i važne događaje.
Kao istoričar, Aleksandar Marušić je istakao neke od njih. Nove godine tehnologije mogu biti loše ako se usredsredimo samo na igrice ili gledanje telefona, ali era tehnologije, po rečima Marušića donela nam je novo doba, gde se svaki čovek može snaći i saznati ono što mu je potrebno i još mnogo toga.
Gost-domaćin, talentovani pesnik Petar Miloradović, obrazložio je kako je došlo do saradnje i prijateljstva sa Simićem. Istakao je da je jedna od priča posvećena našem zavičajnom Živadinu Stevanoviću, koji je rasprodao imanje da bi otišao u SAD gde je upoznao Nikolu Teslu.
Miloradović je ispričao priču i o brodu „Durmitor“ koja ga je toliko fascinirala da je o njoj napisao i stihove. Pojasnio je šta znači „knjiga za čitanje i slušanje“. Svaka od priča ima QR kod a MIloradović je demonstrirao i kako se koristi. Prepoznatljiv muzički džingl, podsetio je sve prisutne da su bar neku od tih priča čuli.
Dragan Simić je rekao da je u više navrata pokušavao da realizuje sajt sa svojim pričama i da mu je zaista drago što je u tome na kraju uspeo. Knjiga sadrži samo deo priča a sajt čitavo blago ljudskih sudbina.
Jednu od njih ispričao je Simić, a to je priča o Siniši Paviću i njegovom poreklu. Nakon toga, bili smo u prilici da čujemo audio obraćanje Siniše Pavića. Četrdeset ličnih iskaza ljudi koji su vek preživeli. Svako govori svojim jezikom kao da ih je pisalo talentovano pero a ispričane su jednostavnim neknjiževnim jezikom. Niko od njih nije bio na važnoj poziciji a svi su bili svedoci teških događaja, teške istorije. Jedan od njih je ložač krematorijuma u Aušvicu, koji je nastavio da živi i ispričao svoju sudbinu. Knjiga nije ni pored toga sumorna, puna je priča ljudi koji su podneli ama baš sve.
Pavić je istakao priče Ajzenberga. Mitrovića, i mnogih drugih. Za ovakvu knjigu potrebna je veliki istraživački rad i pronalaženje sagovornika a Dragan Simić upravo je to: posvećen istraživač-novinar.
Muzej RTK/GMinfo