DALEKO OD RODNE GRUDE I – TRONA!

Sve do Hristiforove prerane smrti u Sankt Peterburgu, knjaz ga je držao daleko od Srbije  

Piše: Milorad Bošnjak

VIŠE puta, istorija potvrđuje praksu knjaza Miloša Obrenovića, da prema politički nepodobnim, odnosno saradnicima koji su mu u burnim etapama vladavine mogli ugroziti i život, primeni praksu ostracizma – udaljavanja od središta vlasti na manje značajne funkcije u okruzima/nahijama Kneževine Srbije, čime je srozavao njihovu moć i uticaj na svoju vladavinu.

Sličan Milošev ostracizam, pretrpeo je i Hristifor, sin vojvode Milana i Stoje Obrenović – koji mu je bio bezgranično veran! Sve do Hristiforove prerane smrti u Sankt Peterburgu, knjaz ga je držao u Rusiji, daleko od rodne grude i, jedno vreme mogućeg naslednika obrenovićevskog trona! Mada Hristifor, kako ćemo dalje dokazivati, ni jednim svojim postupkom nije pretendovao na vlast. Ali, vazda oprezni (samo)vladar Miloš sprečavao mu je povratak u Srbiju, da bi sprečio Hristiforovu eventualnu tronizaciju, dok Miloš ne stekne sopstveni muški porod i naslednike – sina Milana, koji je bio knez Srbije samo 26 dana, zatim i kneza Mihaila.

Tim više, što je Hristifor, u nekim izvorima Hristofer, uprkos tolikoj geografskoj i političkoj udaljenosti od Srbije, i onovremenim komunikacijskim uslovima, među političarima i u narodu u njoj bio omiljen kao „naš Hristo, Ristivor ili Risto…“ I on, nažalost, spada u plejadu članova blagorodne porodice Obrenović, o kojima šira javnost malo zna. Nadasve, u red njenih tragičnih izdanaka, iako nije umro od tuđe ruke nego od bolesti. 

Život Hristofora u Srbiji opisali su Vuk Karadžić, prota Mateja Nenadović, Milan Đ. Milićević, dr Radoš Ljušić. Mi, koristeći javnosti manje poznate arhivske izvore, pokušavamo da rasvetlimo drugi deo njegovog životopisa – boravak i školovanje u Rusiji. I ta građa dragocena je za saznanja o tadašnjim zbivanjima u Srbiji i oko nje. O Hristiforovom življenju u Srbiji, navodimo samo ovo: rođen je na isteku 18. veka, od smrti oca vojvode Milana 1810. u deputatskoj srpskoj ustaničkoj misiji u Bukureštu (po Vuku Karadžiću „Milanovo trovanje naredio je Karađorđe“) živeo je kod rođenog strica, gospodara Jakova Obrenovića, četiri godine školovao se u „Normali“ u Beogradu (onovremena Osnovna škola) i na Velikoj školi, koju je osnovao Dositej Obradović. Pred kraj Prvog srpskog ustanka, usled opasnosti po život, preveden je u Besarabiju, ubrzo u Petrograd. 

Prepiskom u istoriju 

NA školovanju u Kadetskom korpusu u carskoj Rusiji, Hristifor stiče čin konjičko-artiljerijskog potporučnika (ne zastavnika, kako piše u nekim izvorima). I škola Paževskog korpusa je jedno od mesta njegovog oficirskog napredovanja. O periodu Hristiforovog života u Rusiji, sve do prerane smrti, neodvojivo povezanim sa sudbinom i Obrenovića i Srbije, ima dosta retko obrađivanih dokumenata u Arhivu Srbije u Beogradu (najinteresantnije su u Zbirci Mite Petrovića, u daljem tekstu AS ZMP), te Moskovskom, čak i u Hrvatskom državnom arhivu u Zagrebu.    

Sačuvane su Hristiforove lične isprave i interesantna prepiska iz Petrograda sa knjazom Milošem, gospodarom Jakovom i drugim najvažnijim ličnostima svoje porodice. Prepiska je uglavnom tekla kurirskim kanalima Srbija-Bukurešt-Petrograd. U svim pismima, Hristifor strica Jakova oslovljava sa gospodin stric Jakov a ostale članove porodice samo imenom. Znao je sve članove najuže porodice gospodara Jakova i poštovao ih, što svedoči i njegovo pismo (akt AS ZMP-1004). Ali, oni se u Miloševim pismima njemu retko spominju! Miloš je nastojao da sinovac prema njima ne gaji jaka porodična osećanja. Miloš nije štedeo novac za izdržavanje Hristifora u Petrogradu. Bio je to i novac vojvode Milana, mada odavno pokojnog, jer je Miloš nasledio njegov status i imanja.

Pisma Mihaila Feodorovića Germana, srpskog agenta u Rusiji (AS ZMP) dokaz su Hristiforoovog živog interesovanja za prilike u Srbiji, za život i rad knjaza Miloša, za pozicije i politiku Srbije u Evropi, sa Turskom, Rusijom, Grcima… Iz pisma-čestitke Borisa Gesmara od maja 1823. (AS ZMP-1445) vidi se, da je Hristifor, potporučnik, postao ađutant Velikog komandanta Konstantina Pavloviča. Drugo pismo, isti mesec i godina (AS ZMP-1439) svedoči da je Hristifor već tada – bio ozbiljno bolestan, jer mu German u Sankt Peterburg šalje dva poverljiva lekara. Ipak, u pismima, preko Germana ili indirektno, knjaz insistira da se Hristifor iz Rusije ne vraća u Srbiju!

Hristifor se usuđuje, da pismom knjazu novembra 1824. (AS ZMP-1642) protestuje što mora još ostati u Rusiji. Tada je bio na putovanju u Beču. Moli strica, da bar tamo ostane godinu dana, kad mu ovaj već ne da u Srbiju, ali sledi neumoljiv Milošev odgovor da mora ići u Rusiju! Jula 1825. u Srbiju je iz Rusije stigao – izveštaj o Hristiforovoj smrti…!

Knjaz se svojim postupcima prema Hristiforu neoprostivo ogrešio, učinio neizmernu istorijsku i grešku prema senima svog polubrata vojvode Milana, porodici Obrenović uopšte, umesto da je Hristifora odgajio kao svog potencijalnog naslednika, ili bližeg saradnika. Hristifor je za oboje bio nesumnjivo sposoban, učen i predan, što dokazuje njihova korespodencija.

Sličnu porodičnu nepravdu knjaz je ponovio i prema kneževiću Milošu, sinu svog rođenog brata gospodara Jevrema Obrenovića – ocu kralja Milana.

Dokumenti razrešavaju dileme

SAV tekst koji sledi, posvećen je javnosti malo poznatoj arhivskoj građi, koja dokazano razrešava mnoge onovremene, često i sadašnje dileme, nedoumice i pogrešna tumačenja u vezi sa istorijskom ulogom Hristifora Obrenovića. Originalan sadržaj tih dokumenata prenosimo u celini, bez stilskih, pravopisnih intervencija, osim našeg potcrtavanja najznačajnijih podataka u njima.    

Pasoš izdat Hristiforu (AS ZMP-1398) otklanja dileme oko njegovog čina u vojsci carske Rusije. 

„Po ukazu Njegovog veličanstva Gospodara Imperatora

ALEKSANDRA PAVLOVIČA

vladaoca cele Rusije

     Obaveštavaju se preko ovog svi i svako ko o tome mora da zna, da imalac ovoga Konjičkoartiljerijskog čina broj 29 potporučnik Obrenović šalje se na odmor u inostranstvo u Austriju na tri meseca.

     Radi toga svi visoki objekti u smislu činova i položaja, kojima se ovo pokaže, t.j. našim kako vojnim tako i civilnim upravnicima naređuje se da imenovanog potporučnika Obrenovića

    kako sada iz Rusije kad izlazi – tako i posle u Rusiju kada se bude vraćao, ne samo da ga slobodno i bez zadržavanja svugde puštaju, već svaku milost i pomoć da mu čine  kao dokaz toga i za slobodan prolaz, izdat je ovaj pasoš od strane litvanskog vojnog gubernatora uz prilog pečata Njegovog imperatorskog veličanstva, Viljno, decembar 1-og 1822. godine.

Njegovog imperatorskog veličanstva

Svemilostivog gospodara mog

General pešadije litvanski vojni

gubernator nosilac ordena:

Sv. Aleksandra Nevskog, Sv. Ane,

Sv. ravnoapostolskog kneza Vladimira

1-og stepena Velikog krsta i Sv.

Velikomučenika i pobedonosca Georgija 4-og stepena“.

Juna 1816. Hristifor kneza Milošu pismom izveštava o – Karađorđevom, ali i delovanju drugih istaknutih Srba u Rusiji! (Vidi: AS ZMP-435).

Dragi striče, milostivi gospodaru!

    Ja sam imao sreću Vaš, od čistog srca, pozdrav primiti preko g. Mihaila (pomenutog Germana, primedba M.B.) i pismo sam primio i razumeo sam da se Vi u blagostanju i zdravlju nalazite za što ja posebnu zahvalnost osećam za Boga, da bi Vas i svu našu familiju u istrajnom blagostanju održao. Ako ste radi za mene čuti i razumeti, meni je hvala Bogu vrlo lepo, ja sam Vam zahvalan što Vi mene niste zaboravili, g. Mihail i g. Petar za ono vreme dok su bili u S-Peterburgu, svaki praznik uzimali su me k sebi. Ljubazni striče imam Vam opisati nekoliko tačaka ovde, došao je Karađorđe, Mladen, Pljaka, Čardaklija i Laza koji je bio kod g. Luke pisar. Oni su hteli da daju molbu da idu u Srbiju, ali g. Mihail i g. Petar kako su došli, pokvarili su im posao, Karađorđe mnogo koješta je lagao za Vas i govorio je kod Vaših ministara da ste Vi bili sluga kod Karađorđa, ali g. Mihail i g. Petar i tu mu nisu dali da laže, dokazali su da niste Vi bili sluga kod njega, nego da je Karađorđe bio sluga kod Glavaša Stanoja kao što je svima poznato. Još Vam striče pišem, da je Karađorđe govorio u svojoj kući ako da Bog da ja kad god odem u Srbiju on će me oglodati sa nekima.

    Još je pitao o komandantu Vujici o kojem ste mislili da će Vam on veran biti, ali Vi ste se prevarili, jer je pisao pismo u Peterburg kako se on njemu na vernost zaklinje, piše mu da njega svi hoće osim dva-tri. Govorio Vujica da je prinudio Požarevačku nahiju – piše u pismu Karađorđu. Staram se i dan i noć ubiti Miloša Obrenovića. Ako ne verujete tome Mihailo će Vam pokazati pismo Vujicino koje je pisao Karađorđu.

   Ljubazni striče, ljubim Vas u desnicu; ako li mislite Vi biti sretni i uvaženi i poznati i priznati Vi slušajte g. Mihaila što će Vas on učiti, jer nije sramota učiti se u starosti, on će Vas učiti kako god što su neki ovde ministri i sam Gospodar (Car). Gospodar je sam govorio preko ministra ako se budete umeli vladati on će do velikog stepena stići.

    Ja Vam zahvaljujem što ste mi poslali za troškove, meni je g. Mihail dao 100 rubalja.

    Pozdravite ljubezno staru baku Višnju, tetu Ljubicu, Krunu, Petriju i Gospodina strica Jakova Jovana i Jevrema, poljubite mi moju malu sestricu za mene i svu našu familiju i Dimitrija.

Sa time ostajem

Vaš iskreni sin

Hristifor Obrenović

    Još Vam pišem o g. Mihailu…Njega je zvao triput Karađorđe, pita šta hoćeš, samo radi za mene, ali Mihail je rekao ja sam u svemu zadovoljan. Koga služim onom ću veran biti.

1816 juni, 28.

Hristifor u tom pismu otvara istoriografsku dilemu – ko je mala sestrica, koju preko strica Miloša pozdravlja? Njenog imena u njihovoj korespodenciji nema. Miloš mu u jednom pismu piše: a bratac koga si imao umro ti je. Nije sasvim razjašnjeno ni na kog bratca je Miloš mislio.

Hristiforovo pismo knjazu iz oktobra 1816. (AS ZMP-468) je upadljivo kraće. „Mala“ koju navodi je, možda, ta u prepisci nenavedena sestrica, po svemu sudeći rođena nakon njegovog odlaska u Besarabiju, pa u Rusiju. To pisamce glasi ovako.

Najdraži striče, milostivi gospodaru

    Ja sam imao sreću Vaš srdačni pozdrav primiti preko g. Stefana Živkovića pismo, i razumeo sam da se Vi u dobrom zdravlju nalazite; zašto ja naročitu zahvalnost uzdižem Bogu, da bi vas i celu našu familiju u stalnoj milosti držao. Ja Vam se pokorno zahvaljujem što me niste zaboravili. Sa naročitom hrabrošću usuđujem se da Vas kao svom najljubaznijem stricu molim da, ako bi ikako mogli, ako budete želeli, poslati novaca, koji možete poslati preko g. Stefana Živkovića jer on često svome sinu šalje.

     Pozdravite mi ljubazno staru baku Višnju, tetka Ljubicu, takođe teta krunu, G. strica Jakova, Jovana, Jevrema i malu. Pozdravite ljubazno i svu našu familiju.

Sa tim ostajem

Vaš iskreni sinovac

Hristifor Obrenović

Pozdravlja ljubezno Pavel Živković

1816 g. oktobar, 15.

Vrlo kratko je i pismo kneza Miloša njemu, iz decembra 1816. čiji su neki delići nečitki. (Vidi: AS ZMP-377).

Sladajšče Moe čado!

     Sudbina brige puna… (nečitko) nama i na naroda bednoga (jadnoga) koji sada hvala Bogu posle toliko muke i stradanja dočekasmo slobodu koje i ne sumnjam se da neće tebe pretstaviti gospod. Mihail Teod.German koji će tebi izručiti sije moje poslanice na to da imadete da se dogovorite oko tvog obnodenija… (nečitko) Na koji se način živite i kako ti je, dobro, je li zlo, da znam za moga (nečitko) i to nepremeno da imadete da mi odgovorite črez gore pomenutog g. Mihaila. Sa tim ostajem tvoj stric i uvek voljeni moj sine ostajem

                                     Miloš Obrenović

                                     Vrhovni vožd

                                     naroda serbskog

Ako pitaš za čika Jefrema, Jovana, baka, strina, teta Ljubica Kruna Petrija i posle tebe jednu sestricu imadeš i Jakov svi te grle i pozdravljaju.

15 dec.1816.

U Raniloviću.

U mesecima koji su usledili, knez Miloš je iz ključnih političkih uloga i značaja u ustaničkoj Srbiji, te  iz donošenja važnih odluka u porodici Obrenović, potisnuo gospodara Jakova i članove njegove najuže familije. Sa današnje vremenske distance, poznavaoce tih (ne)prilika ne čudi, što Miloš u pismima Hristiforu više ne pominje tu njegovu rodbinu.

Sadržaj sledećeg arhivskog akta AS ZMP-563 je začuđujući. Za Hristifora i njegove prijatelje Srbe u Rusiji, značio je zaokret odnosa kneza Miloša prema njemu. Naime, juna 1817. Miloš mu šalje pismo daleko prisnije intonirano od uobičajenog, u kojem mu čak ističe svoju nameru – da mu ostvari želju i vrati ga u Srbiju! Nažalost, nikad nije ostvarena…

Najslađi sine moj Hristofere

slatka nado roda svoga zdravo!

     Tvoje pismo od 15. okt. 816  juče sam primio, koje mi je tako milo bilo kao da sam tebe lično video, no čudim se što u pismu ne javljaš u kojoj si varoši, pri kome prebivaš i kako živiš.

     Šaljem ti preko Bukurešta preko našeg kurira g. Mihaila Teodoroviča Germana 645 groša t.j. 50 zlatnika da se malo provedeš. Odmah da odgovoriš kako ovo moje pismo primiš i da me dobro izvestiš gde se nalaziš, kakvu nauku učiš; u kojoj si školi i kako živiš. Ja sam rad i želim da te u najskorije vreme k nama dovedem, jer dobro znaš da, koliko nas je god, ni jedan muškoga deteta nemamo  a blagorodi Boga, nikada nismo u boljem stanju na imanju bili, nego što smo danas, potrebno je i nužno da ti uskoro dođeš, zato javi mi tvoje mišljenje da poradiš, potražiš preko vladajućih krugova da te puste i to što skorije biti može, napiši mi pošaljem koga koji će sa dozvolom, tebe dovesti.

     Stric Jakov, Jovan, Jevrem, stara baka, teta Ljubica, Kruna i nove dve strine, Jevremova i Dimitrijeva mlada koje sam jesenas doveo, svi su živi i zdravi i, tebe ljubeći, pozdravljaju. Mala Petrija pozdravlja te, ona je ovde u Beogradu, vezti uči se. Kad mi odgovor slao budeš, pismo preko konzula Imperatorsko Rosijskog gdina Konstantina Konstantinovića Pini, u Bukureštu, i takoć}e meni sigurno doći ili preko carigradskog ili bečkog konzula možeš poslati, a najposle uradi tri pisma i na sve tri strane na svaku po jedno obrni pa koje mi pre dođe. Ljubazno pozdravi učitelja i sve tvoje tamošnje zaštitnike

                                     Tvoj

U Bgd.,6 juna 817  stric koji ti želi sve  najbolje

                               Miloš Obrenović

Ljubazni moj Hristifore!

Ovom prilikom, nahodeći se u poslovima tajnim i drugim narodnim gdina strica Vašeg (Jakova, prim. M.B.) ne propuštam da Vas pozdravim želeći Vam svako dobro.

                                Vaš učitelj bivši

                               Jovan Mioković.

Da Petrija, u ovom pismu pomenuta, nije ona sestrica koju Hristifor zove „mala“, neimenovana u prepisci sa Milošem?