• 15 avgusta, 2020

Otplata kredita se produžava za dve godine, računica na primeru od 500.000 dinara

foto: pixabay.com

U vreme epidemije neki su ostali bez posla, nekima su smanjena primanja. A mnogi imaju kredite. Da bi im olakšala otplatu duga, Narodna banka je dala preporuku bankarima da za najviše dve godine produže rok otplate kredita uzetih pre 18. marta, odnosno pre početka epidemije. Time će dužnicima rata biti manja, a bankarima manja briga da će imati više problematičnih kredita.

Od ponedeljka klijenti banaka mogu da refinansiraju refinansirani kredit, odnosno produže rok otplate. To se ne odnosi na dozvoljeni minus i stambene kredite.

„Ne postoje prepreke za banke da kredite koji su inicijalno odobreni na kraće rokove posle nekoliko godina otplate ponovo refinansiraju na duži rok. U tom slučaju, ako bi banka zatvorila kredit uzet na primer 2017. godine, napravila bi novi, dve godine duži otplatni plan, pri čemu je uslov da iznos odobrenog kredita za refinansiranje ne može biti veći od preostalog neotplaćenog iznosa kredita koji se refinansira“, navodi NBS.

Bankari su oprezni, još računaju a i dužnici prave svoju računicu.

Vladimir Vasić, sekretar UBS kaže da klijenti imaju tu mogućnost da smanje svoju mesečnu ratu tako što će produžiti postojeći kredit do 24 meseca.

„Na jednom primeru od 500.000 dinara i prosečnoj kamati od 9,67 procenata mesečna rata se smanjuje za 1.293 dinara. Za razliku od klasičnih kredita vi nemate ovde mogućnost u okviru svog racija za neki dodatni keš“, objasnio je Vasić.

Ekonomisti za nove mere kažu da su logične i da su u korist i dužnika i banaka.

„Po mogućnosti da prođu kreditni biro, to je jako bitno da dobiju zeleno svetlo, sa ovim podizanjem kreditnog opterećenja koje je dozvoljeno i da se na taj način očuva kreditna aktivnost koja je jako bitna da bi se oporavila privreda, to jest da bi se postigle zadovoljavajuće stope privrednog rasta“, kaže Zoran Grubišić.

Posle godina teških mera, banke su uspele da snize nivo problematičnih kredita stanovništvu na svega 2 odsto.

Svako učešće kreditne rate veće od 30 posto u odnosu na zaradu banke su to klasifikovale kao rizične pozajmice. Međutim, novim proizvodom keš kredita u vreme kovida to zaduženje može da iznosi i do 60 odsto vrednosti zarade.

izvor: rts.rs

Violeta

Prethodni članak

Struja će poskupeti iako EPS i sa ovom ostvaruje zaradu

Sledeći članak

Rezultati testova na koronu dostupni na portalu e-Zdravlje