U Galeriji muzeja rudničko-takovskog kraja 11. februara otvorena je izložba „Stvorene da svedoče-fotografije de Arijusa van Tinhovena sa balkanskih ratišta 1912-1916“ autora dr Vladimira Krivošejeva.

Cilj izložbe je da se široj javnosti prezentuju ranije nepoznate fotografije dr Van Tinhovena i da se ukaže na dragocene informacije koje one nose o vremenu i uslovima u kojima je tokom ratova obavljana sanitetska služba, o ljudima koji su učestvovali u njenom radu, kao i o izgledu gradova u kojima je pre više od jednoga veka holandski lekar radio i kroz koje je prošao.

A poseban cilj izložbe je da se oda počast kako samom dr Arijusu van Tinhovenu, tako i njegovim saradnicima, onima koji su sa njim došli iz Holandije u Srbiju i srpskim zdravstvenim radnicima sa kojima je sarađivao.

Odnoseći brojne žrtve Prvi svetski rat je obilovao primerima strašnih stradanja i nečoveštava ali i međuljudskog viteškog odnosa. Pored mnogih drugih, a neretko ispred mnogih drugih, primere viteške požrtvovanosti pružili su lekari, medicinske sestre, bolničari i drugo sanitetsko osoblje. Većina njih je u ratu služila svojoj otadžbini i pomagala sunarodnicima, ali su bili brojni i sanitetski radnici koji su napuštali domovinu i odlazili na dalek put, u države u kojima ranije nikada nisu bili, i tu postajali svetionici humanosti svoga poziva.

Neki od njih su u tuđini ostavili i svoje živote. O pojedinima se danas, na žalost, vrlo malozna, poput američkog lekara dr Semuela Kuka, koji je početkom 1915. godine umro u Valjevu od tifusa, ili njegovog kolege i zemljaka dr Kukingema koji je takođe oboleo, ali je preživeo epidemiju. Malo znamo i o Holanđaninu dr Bejersu, koji je premoren umro po okupaciji Srbije krajem 1915. godine, o njegovom zemljaku i kolegi dr Van Hamelu, koji je u Srbiju dolazio i posle rata, kao i o dr Piteru de Jongu, koji je 1912. godine prvi radio sa dr Arijusom van Tinhovenom u Beogradu.

Dok je požrtvovanost mnogih članova stranih lekarskih misija danas prekrivena velovima zaborava ima i onih o kojima se nešto više znalo, ili se tek odnedavno, sa obeležavanjem stogodišnjice Velikog rata, dodatno saznaje, za šta su se i sami, svesno ili nesvesno pobrinuli ostavljajući pisani trag o vremenu i događajima u kojima su učestvovali.

U takve spada poljski lekar profesor dr Ludvik Hiršfeld, koji je u autobiografiji pisao i o boravku u Srbiji tokom Velikog rata (Ludvik Hiršfeld, Istorija jednog života, Beograd 1962), kao i engleski vojni lekar dr Vilijam Hanter koji je opisao borbu sa velikom epidemijom tifusa koju je na izve¬stan način i predvodio (Vilijam Hanter, Epidemija pegavog tifusa u Srbiji 1915. godine, Beograd – Novi Sad 1916). A u takve spada i pomenuti, u vreme rata mladi Holanđanin dr Van Tinhoven, čija je požrtvovanost bila od presudnog značaja za živote pacijenata u vojnim bolnicama u mestima u kojima je radio tokom balkanskih ratova i Prvog svetskog rata. On se potrudio da vodi dnevnik, a potom i da svoje dnevničke zabeleške pretoči u novinske članke, feljtone i knjige.

Memoarski tekstovi ostali iza dr Van Tinhovena pred-stavljaju dragocene pisane istorijske izvore, ali od velikog značaja su i brojne fotografije koje je pasionirano snimao tokom svoga ratnog rada i putešestvija.

One su danas koristan materijal koji vizualizuje neka od saznanja poznata iz od ranije dostupnih istorijskih izvora, ali nam pruža i niz dodatnih, nepoznatih informacija.

Ova kataloška monografija prati izložbu sa fotografijama dr Van Tinhovena snimljenim u periodu od 1912. do 1916. godine na različitim mestima na Balkanu u kojima je kao lekar radio, ili je kroz njih proputovao tokom dva balkanska i Prvog svetskog rata. Te fotografije se danas čuvaju u Kraljevskoj nacionalnoj biblioteci Holandije u Hagu (Koninklijke Bibliotheek; Nationale Bibliotheek van Nederland).

Najbrojniji su snimci iz Beograda, gde je dr Van Tinhoven radio tokom Prvog balkanskog rata, i Valjeva, gde je radio na kraju i po završetku Drugog balkanskog i tokom prve godine Prvog svetskog rata i gde je proglašen za počasnog građanina, ali su njegovim fotoaparatom zabeleženi i detalji prošlog vremena iz Vranja, u kome je radio na početku Drugog balkanskog rata, kao i mesta kroz koja je proputovao: Skoplje, Niš, Kragujevac, Mladenovac, Pirot…

 

Ana Jelić Muzej RTK

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, kao i Twitter nalogu