Tretmanom otpadnih gasova od rastvarača koji se koriste u proizvodnji ambalaže, „Papir Print“ dobija energiju koju već koristi za klimatizaciju, a uskoro će njom snabdevati i proizvodne procese

Fabrika ambalaže „Papir print“ iz Gornjeg Milanovca, zahvaljujući finansijskoj podršci Vlade Švajcarske, prva je kompanija u Srbiji opremljena tehnologijom koja otpadne gasove iz proizvodnje pretvara u „zelenu“ energiju.

Na taj način fabrika je smanjila emisije zagađujućih materija i gasova sa efektom staklene bašte, u skladu sa najvišim standardima propisanim u  Evropskoj uniji (EU). To doprinosi boljem kvalitetu vazduha i životne sredine, kao i većoj konkurentnosti proizvoda ove kompanije na domaćem i izvoznom tržištu.

Kako je objašnjeno na prezentaciji samog projekta, koja je organizovana u Norveškoj kući, tretmanom otpadnih gasova od rastvarača koji se koriste u proizvodnji ambalaže, „Papir Print“ dobija energiju koju već koristi za klimatizaciju, a uskoro će njom snabdevati i proizvodne procese.

Na taj način fabrika koristi manje gasa i struje i povećava svoju energetsku efikasnost, što joj omogućava da smanji operativne troškove. Takođe, smanjenjem zagađenja vazduha, kompanija je omogućila bolje uslove rada za svoje zaposlene i ostvarila pozitivan uticaj na zdravlje ljudi u lokalnoj sredini.

Kako je istakao Ričard Koli, šef razvojne saradnje Ambasade Švajcarske u Srbiji, zelena tranzicija ne može uspešno da se sprovede bez uključivanja privatnog sektora.

– Naš cilj je da se dobre prakse poput ove „Papir Printa“, koju je podržala Švajcarska, prošire i da ih primeni što veći broj kompanija u Srbiji, kako bismo ostvarili najveći mogući pozitivan efekat na društvo i životnu sredinu – rekao je Koli i dodao da su mu projekti koji spadaju u Zelenu agendu omiljeni, istakavši da je odlično što Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) radi na tome da se uspostave mehanizmi koji će omogućiti sistematsko širenje ovakvih projekata.

Fabricio Andreuci, vršilac dužnosti stalnog predstavnika UNDP-a u Srbiji, rekao je ovom prilikom da je projekat koji je realizovao „Papir Print“ odličan primer dekarbonizacije i smanjenja industrijskog zagađenja koji treba da slede i druge kompanije iz prerađivačke industrije, kako bi doprinele stvaranju zdravijeg okruženja.

Stoga je pozvao sva privatna i javna preduzeća koja imaju ideje za sprovođenje ovakvih inicijativa, a potrebna im je podrška, da se prijave na njihov poziv za zelenu transformaciju u okviru projekta „EU za Zelenu agendu u Srbiji“.

– Ono što su gospodin Obradović i njegov tim u „Papir Printu“ uradili jeste da su pomoću inovacija uložili u Zelenu agendu. I ovde to nije urađeno iz čistih idealističkih pobuda prema životnoj sredini, već i zato što i sama kompanija i te kako ima koristi od ovoga, tako što povećava svoju konkurentnost na tržištu, smanjuje operativne troškove i unapređuje kvalitet vazduha, kako za građane G. Milanovca, tako i za radnike, kojima su unapređeni radni uslovi – rekao je on i dodao: – Što se tiče Zelene agende koja se sprovodi uz podršku EU, Vlade Švajcarske, Vlade Švedske i naravno uz partnerstvo Ministarstva zaštite životne sredine, do sada smo imali kontakt sa 250 inicijativa koje su dolazile iz javnog i privatnog sektora, isto tako iz akademske zajednice i organizacija civilnog društva. Ipak, lavovski deo ovoga čine privatne kompanije.

Prema rečima Antoana Avinjona, programskog menadžera za zaštitu životne sredine i klimatske promene u Delegaciji Evropske unije u Srbiji, EU, u okviru Zelene agende, podržava konkretne aktivnosti od kojih građani imaju direktnu korist.

Direktor „Papir Printa“ Petar Obradović rekao je da je uvođenje sistema za tretman otpadnih gasova jedan od načina na koje „Papir print“, kao industrijsko postrojenje, ulaže u smanjenje uticaja svog poslovanja na životnu sredinu.

On se ovom prilikom zahvalio donatorima, ljudima koji su pomogli u celom projektu i lokalnoj samoupravi, izrazivši nadu da će „Papir Print“ dati primer i drugim kompanijama, da urade nešto slično.

– U skladu sa zakonskim obavezama, fabrika je podnela i zahtev za dobijanje dozvole za integrisanu kontrolu i sprečavanje zagađenja, odnosno integrisane dozvole. Ova dozvola će biti garancija da fabrika radi u skladu sa najboljim dostupnim tehnologijama kako bi potrošnju sirovina i energije, kao i količinu emisija u vazduh, vodu i zemljište, zadržala u nivou zakonom propisanih vrednosti – rekao je Obradović.

O samom projektu, njegovim fazama i rezultatima govorio je Miloš Marić, menadžer proizvodnje i zaštite na radu u „Papir Printu“ i član tima koji je inicirao sam projekat.

Najpre se osvrnuo na prethodno realizovane projekte u cilju zaštite životne sredine (izgradnja solarne elektrane, kotlovi na biomasu, supstituent za prirodni gas itd.) i realizovane projekte u cilju usaglašavanja sa najnovijim evropskim standardima (ugradnja postrojenja za regenaritvnu termalnu oksidaciju (RTO), kako bi se smanjile emisije VOC, jedinjenja koja se koriste u procesu proizvodnje, i ugradnja izmenjivača toplote, odnosno korišćenje otpadne toplote sa RTO sistema).

Nakon svega toga usledila je treća faza, odnosno ugradnja apsorpcionog čilera čiji je zadatak da toplotnu energiju konvertuje u rashladnu.

– Dakle, sam sistem funkcioniše autotermički i ono što je bilo jako teško predvideti je kako će naše postrojenje raditi, ali ja sad ponosno mogu da kažem da je samoodrživo i vrlo malo prirodnog gasa koristimo, za iniciranje samog procesa. Cele sedmice praktično imamo samoodrživ proces sagorevanja i dobijanja energije. Ono što nam je bio jedan od ciljeva je da dobijemo minimalnu, odnosno nultu emisiju u vazduh i u tome smo uspeli. Ono što opravdava visinu investicije je to što smo mi realno smanjili operativne troškove samog procesa proizvodnje, dobili smo jako prijatne uslove za naše zaposlene i smanjili smo potrošnju energenata, pre svega električne energije i prirodnog gasa – rekao je Marić, napomenuvši da su rezultati projekta odlični.

Rešenje „Papir printa“ jedno je od 53 do sada podržana inovativna rešenja za zelenu transfomaciju privrede u okviru projekta „EU za Zelenu agendu u Srbiji“.

Ovaj projekat, uz tehničku i finansijsku podršku Evropske unije i u partnerstvu sa Ministarstvom zaštite životne sredine, sprovodi UNDP u saradnji sa Ambasadom Švedske i Evropskom investicionom bankom (EIB), uz dodatna finansijska sredstva koja su obezbedile vlade Švedske, Švajcarske i Srbije.

Prezentaciji su prisustvovali predstavnici UNDP-a, vlade Švedske, Švajcarske i Srbije, Ministarstva zaštite životne sredine, Evropske investicione banke, Privredne komore Srbije, lokalne samouprave i opštinske Kancelarije za zaštitu životne sredine, kao i predstavnici milanovačkih preduzeća.

V. Popović, gminfo.rs