Petar Božović, odbornik grupe građana „UZINAT – Ne izdajemo lokal – dr Tatjana Milošević“, pozvao je nadležne na hitnu reakciju zbog problema u održavanju elektrodistributivne mreže i nedovoljne reakcije institucija. Kako navodi, stanovnici naselja Ivica u Gornjem Milanovcu i dalje žive u strahu od novih požara, uprkos višegodišnjim apelima za zamenu dotrajalih banderi i kablova koji su izazvali poslednju vatrenu stihiju.

Saopštenje prenosimo u celosti

„Ponovo su u našem gradu velike vrućine. 

Proporcionalno sa rastom temperatura, raste i zabrinutost građana o postojanju mogućnosti nastanka požara. Onih kao što su zadesili 7. jula naš grad i opštinu. 

Priroda je počela da se obnavlja, iz spaljenih livada niče po neka travka. Ljudi koji su krajnjim naporima uspeli da odbrane svoja ognjišta od vatrene stihije. U međuvremenu su sredili svoje okućnice, kako bi što pre zaboravili te strašne scene kada požar prilazi na 2-3 metra do njihovih kuća, a oni u tim trenucima ne znaju šta će biti konačan ishod te borbe. 

Jedna takva borba odigrala se i na Ivicama. U neasvaltiranom sokaku koji pripada ulici cara Dušana, gorela je livada pored naseljenih kuća. 

Nakon uočenog požara, građani su pozvali vatrogasnu službu koja nije mogla izaći na teren jer je taj dan u opštini bilo 12 požara. Koliko god da ima vatrogasaca, taj dan ne bi mogli da postignu na sva mesta da stignu. I ovde su, ipak, nešto kasnije stigli i dovršili gašenje.

U međuvremenu, građani su se borili sa vatrom kako su znali i umeli. Svakako, bez njihovog truda sigurno je da bi i neka od kuća izgorela. Ovako je bar to sprečeno. 

Građani nisu kivni na vatrogasce, oni su taj dan uložili nadljudski napor da spasu sve što se spasiti može, u celoj opštini. 

Oni, za koje građani kažu da su glavni krivci je preduzeće koje je odgovorno za održavanje elektrodistributivne mreže. Njima nije bitno da li je to „Elektromreža Srbije“, „EPS Snabdevanje“, „Elektrodistribucija Srbije“ ili koje god drugo preduzeće. Obraćali su se i građevinskoj i komunalnoj inspekciji i ništa. Oni samo žele da mogu spokojno da borave i spavaju u svojim kućama, a ne da strepe kada će i šta planuti. Nekima su i električni uređaji pregoreli usled svega što se tog 7. jula dešavalo. 

Njihovi višegodišnji apeli da se u ovom delu grada, koje postaje sve više naseljeno, zamene stare bandere i kablovi, još nisu urodili plodom. Isti ti kablovi su doveli do toga da ovaj požar i nastane. Bilo je tu i drugih uslova koji su doveli do toga – suša i jak vetar. Ali na njih ne može da utiče čovek. A trule bandere i stare kablove može da zameni. U toj beznadežnoj situaciji, gde javne firme i institucije ćute, oni su se obratili meni, kako bih kao odbornik u skupštini opštine pokušao da im pomognem. Kako trenutna vlast ne uzima u razmatranje naše inicijative, jer svojim većinom rade samo ono što su sami naumili, jedino što mogu uraditi je da preko medija skrenem pažnju na njihovu situaciju i da se nadam, zajedno sa njima, da će ipak neko reagovati. 

Građani su ličnim sredstvima uklanjali drveće kroz čije krošnje su prolazili kablovi. A jedan od problema je jedna parcela čiji je vlasnik država, a pravo korišćenja je na lice koje je preminulo, prema rečima komšija, pre 20 godina. 

 

Pored toga što je ova parcela ruglo, na njoj se nalazi i urušeni objekat u vlasništvu pokojnika. Sada se u toj ruševini i zarasloj parceli nalazi i veliki broj zmija od kojih najviše strahuje porodica koja živi odmah pored jer ima malu decu koja se često igraju u dvorištu. 

Na istoj parceli se nalazi trula bandera sa dotrajalim žicama. Na oko 130 metara dalje, pre duže vremena, stare žice su zamenjene novim samonosivim kablovskim snopom. Ovde tvrde da ne mogu ništa da rade jer nema vlasnika parcele. Kako nema kad je vlasnik isti kao i njihov – država Srbija? I zbog toga će sve ostati kao što jeste, a ostaće i strah od novih požara, naročito u ovako toplim danima, kada se žice toliko istegnu da i najmanji vetar može dovesti do njihovog kontakta i pravljenja inicijalne varnice novog požara. Šta ako se to dogodi danas, kada grad ceo dan nema vodu? Kako da ugasimo požar? 

Svakog dana ova bandera može pući i dovesti do spoja od koga zavisi imovina i životi. Ali možda ne vredi isto svačija imovina i život. Možda je problem do nas, jer nismo svesni države u kojoj živimo. 

Ostaje pitanje i kako su mogli javnu rasvetu da postave kada nemaju pristup parceli? Kako nisu uočili da je bandera trula i da je neophodna njena zamena? 

Moji rođaci u selu su imali sličan problem pre više godina. Isključen je deo sela zbog loših kablova i bandera. Ali računi su nastavili da pristižu. Apel ustanovama nije dao rezultate. Posle godinu dana obratili su se centrali u Kraljevu. To je dovelo do pomaka, postavljene su nove bandere. Kako „trenutno nisu imali kablova“ obećano je da će se u najkraćem roku rešiti. Posle novih godinu dana ni to nije urađeno. Na kraju je, nažalost, pomogla jedino tužba i u roku određenom od strane suda, domaćinstva su ponovo povezana na mrežu. Ne kažem da treba pribegavati tužbama, jer one njih „ne bole“, pošto ne plaćaju iz svog džepa, ali nas sistem u kom živimo nekada natera na to. 

Ovaj tekst nije pretnja, ovo je apel javnim ustanovama da pomognu ljudima. Pa i njima će da bude lakše ukoliko trule bandere zamene betonskim i stare kablove zamene novim. Nakon toga neće imati toliko problema i nastavljanja dotrajalih žica. 

Pored apela na firme elektroprivrede, apel usmeravam i prema onima koji paljenjem ostataka strnjika i žbunja, pokušavaju sebi da ubrzaju neki proces obrade ili krčenja zemlje. Molim ih da pre nego što to urade, razmisle kakve neželjene posledice time mogu prouzrokovati.“ 

Petar Božović, 

odbornik grupe građana „UZINAT – Ne izdajemo lokal – dr Tatjana Milošević“