Takozvana „pristupna saobraćajnica“ od „tenka“ do petlje za auto-put u Takovu koja je otvorena za saobraćaj prošle jeseni je dobra stvar. Sve što se uradi dobro i na korist svih građana je za pohvalu. Ljudi brzo zaborave višemesečno udisanje crvene prašine u bližoj okolini radova dok je trajala suša kao i crveno blato koje nije moglo da se spere sa automobila u periodima kada je bilo kišovito.

To je valjda neizbežna žrtva koja se mora podneti i istrpeti dok se nešto ne napravi. Na to se ponekad samo podsetimo u nekoj priči i polako će izbledeti iz sećanja. Ali, nažalost, ima stvari koje nas svakodnevno podsećaju da je nekome ili nečemu načinjena šteta ili nepravda prilikom tih radova a nije stvar vraćena u stanje pre radova ili nije nepravda ispravljena a mogla je.

Primera radi seoski asvaltni put od škole u Takovu do „Jasena“ u Brusnici duže od godinu dana je bio alternativni put za saobraćaj. Po meni, prava je sreća da nije došlo do nekih nesreća jer je put uzak, usponit i krivudav. Dobro je sve prošlo sem manjih iskliznuća i „češanja“, ponekom proklizalom lamelom ili probušenim karterom ali srećom bez ozbiljnijih posledica.

Međutim, put koji je velikim delom finansiralo stanovništvo Brusnice i Takova sada je prilično oštećen kao posledica prolaska intenzivnog saobraćaja i teških vozila. Dok se njime odvijao pojačan saobraćaj čuli su se aberi nadležnih da će sve biti sanirano i vraćeno u prvobitno stanje. Sada se niko povodom toga ne oglašava.

Slična stvar je i sa prilazima novoj saobraćajnici. Negde u toku velikih hladnoća i vlažnog vremena, kada mu nije vreme, asvaltiran je veći broj „spojeva“ asvaltnih seoskih puteva sa pristupnicom, asvaltirani su čak i ulazi u livade i njive a ostao je neasvaltiran spoj sa pristupnicom puta u Klatičevu, preko puta groblja.

Meštani koji koriste taj put nadali su se da će spoj sa glavnim putem biti malo ublažen, jer je uspon baš veliki za izlazak na glavni put a uz to u neposrednoj blizini je krivina pa je sve to prilično nebezbedno. Međutim i ranije prilično „nezgodan“ izlazak na glavni put sada je još nezgodniji jer je „kota“ od rečice do glavnog puta sada podignuta za skoro metar na nekih 25 metara razdaljine. Pored svega toga deo spoja sa glavnim putem nije vraćen u prvobitno stanje odnosno nije asvaltiran. Pri vrlo usponitom izlasku na glavni put nailazi se na dodatnu prepreku, izdignut asvalt novog puta u visini od 15-ak centimetara.

Zanimljivo je reći da je za potrebe izgradnje novog puta otkupljena između ostalih i parcela pored ovog seoskog puta i da su meštani mislili da će spoj seoskog puta sa novom saobraćajnicom biti izmešten par metara pri čemu bi se „ublažio“ usponit izlazak a samim tim i povećala bezbednost. Ništa od toga.

Naveo bih još jedan primer „nemara“ graditelja koji navodim na kraju a koji me je upravo i podstakao da ovo sve napišem. Naime, u neposrednoj blizini Muzeja u Takovu, na početku puta koji vodi do crkve brvnare, na izdignutom bedemu, nalazio se veliki kamen približno pravougaonog oblika na kome je sa strane, do puta, bila utisnuta bela mermerna ploča na kojoj je pisalo: „Palim ratnicima 1912-1918“.

Prilikom izgradnje puta, bagerista je, pretpostavljam, svojom mehaničkom kašikom, odgurnuo kamen koji se prevrnuo licem sa natpisom prema zemlji. I tako ostao, dok je kopan veliki kanal za potrebe drenaže.

Sve mogu da razumem dok su trajali radovi ali zar isti ti izvođači nisu mogli, da po završenim radovima, isprave kamen sa spomen pločom, ili, što bi bilo još prikladnije, da kamen postave na prikladan postament.

Čuvanje i poštovanje spomen obeležja je nešto najmanje što možemo uraditi kao znak zahvalnosti prema našim slavnim precima.

čitalac Radojko Petrović