Pismo čitaoca Dušana Simovića ukazuje na problem nepropisnog parkiranja u centralnim gradskim ulicama Gornjeg Milanovca i posledice koje takva praksa može imati po bezbednost pešaka.

U tekstu Simović ukazuje na, kako navodi, sve češće nepoštovanje saobraćajnog znaka za zabranu parkiranja i situacije u kojima se vozila ostavljaju na trotoarima i drugim mestima koja nisu predviđena za parkiranje.

Posebno ukazuje na centralne gradske ulice i problem otežanog kretanja pešaka, među kojima su deca, trudnice, roditelji sa bebama u kolicima, stariji sugrađani i osobe sa invaliditetom.

Autor u pismu otvara i pitanje mogućih rešenja – od zoniranja dodatnih ulica i promene režima saobraćaja, do angažovanja „pauka“ i uvođenja sistema „Oko sokolovo“.

Pismo čitaoca prenosimo u celosti:

Sto godina jednog znaka

Pre ravno 100 godina evropske, a za njima i mnoge druge zemlje, počele su da uvode i usaglašavaju saobraćajne znakove. Već dve godine nakon toga uveden je znak za zabranjeno parkiranje. Te davne 1928. godine znak za zabranjeno parkiranje izgledao je slično današnjem, imao je crveni rub oko plavog kruga.

Vremenom je evoluirao, pa je na Bečkoj konvenciji iz 1968. godine dobio izgled kakav i danas ima.

Zona besplatnog parkiranja

Evolucija koja se poslednjih godina desila sa ovim znakom u našem gradu desila se spontano, prećutnim dogovorom vozača. Nije bilo potrebe da se organizuje nikakva konvencija, znak je polako počeo da se primenjuje za besplatno parkiranje.

Pored tri zone koje postoje u našem gradu i u kojima se uredno plaća parking, zone označene plavim krugom precrtanim jednom ili dvema crvenima linijama čini se, sve više se doživljavaju kao zona besplatnog parkiranja. Kazne za parkiranje u ovoj „besplatnoj zoni“ deluju sporadično i retko, pa se takvo ophođenje vremenom odomaćilo.

Atraktivne lokacije

Za parkiranje „na samo 5 minuta“ posebno su atraktivne lokacije u samom centru grada.

Izvinjavam se unapred stanarima pojedinih ulica ukoliko ne pomenem njihove ulice: Miloša Velikog od gimnazije do ogledala na uglu sa Kursulinom, Kursulina od Vuka Karadžića sve do Takovske, Takovska od Žete ka Brdu mira, Miloša Velikog od robne kuće do gimnazije, glavna ulica od gimnazije do hotela, Karađorđeva ulica od knjižare Naj do ugla sa Drinčićevom, Sinđelićeva ulica od semafora do ugla sa Železničkom…

Pa šta…

U pojedinim pomenutim delovima ulica saobraćaj se odvija otežano. U pojedinim ulicama, automobili su parkirani na trotoarima i onemogućavaju slobodno kretanje pešaka. Deca sa školskim torbama, trudnice, roditelji sa bebama u kolicima, stariji sugrađani i osobe sa invaliditetom neretko moraju da se kreću kolovozom zato što je trotoar zauzet automobilima.

Ne znam da li je rešenje u zoniranju dodatnih ulica, promeni pojedinih ulica u jednosmerne kako bi se dobio dodatni parking prostor, angažovanju pauka, uvođenju sistema „oko sokolovo“.

Znam zasigurno da ukoliko nastrada neko od naših sugrađana, neko nedužno dete, više neće biti bitno ko je kriv, ko je nadležan i da li će se tada ulice raščistiti od nepropisno parkiranih automobila.

Zato bi bilo korisno da se posle skoro 100 godina ponovo setimo šta zapravo znači jedan jednostavan saobraćajni znak.

Zabranjeno parkiranje.

Ne „parkiranje ako nema mesta“.

Ne „parkiranje na pet minuta“.

Ne „samo dok završim nešto“.

Jednostavno – zabranjeno parkiranje.

Dušan Simović