Svikli na Miholjsko leto, zlatno kao proslogodišnje, zatečeni smo i iznenadjeni nezapamćenom rodu jestivih gljiva i pečuraka. Ima ih svuda i obilato, za berače poznavaoce i one koji tek uče tzv. hobiste. U ovom dobu nove kuge, koju zovu KOVID, spas je biti u i sa prirodom, gde nam je i mesto.

Tako su se u Pranjanima, zaseoku Katrići, potesa Ljetovnik, na koti 536 m.n.v. imena Veliki Pogled ,našla ciljno dva dugogodišnja poznanika i prijatelja sa posla, nekada, oba direktori Muzeja rudničko – takovskog kraja u Gornjem Milanovcu.

Nisu ni reč progovorili o politici danas i juče već uzivali u lepoti Sunčanica, Rudnjača, Zeka, Rujnica i Borovog vrganja, koga Gornjoselci zovu lokalno – Sluznica.

I onda, kada su obojica rekla „dosta je za danas“, Radoš Gačić je svom domaćinu Milanu Cavoroviću otkrio Šumsko pile, pečurku ne livadarku već sa panjeva, latinskog imena koje se trenutno zaboravlja ali kada se u slanoj vodi obari, iseče na šnite i ispohuje sa jajima, ukus je koji se pamti i zdraviji od svakog mesa.

Saša Savović, gminfo.rs