• 7 јуна, 2020

Počinje primena Zakona o agencijskom zapošljavanju

foto: pixabay.com/Aymanejed

Primena Zakona o agencijskom zapošljavanju počinje od danas, 1. marta, a nadležni ukazuju da osim što su njime propisani uslovi za rad agencija, cilj ovog propisa je i da radnici angažovani na ovaj način imaju jednake uslove i prava iz radnog odnosa kao i zaposleni kod poslodavca korisnika.

Državna sekretarka u Ministarstvu rada Bojana Stanić kaže za Tanjug da ova oblast do sada nije bila uređena nijednim propisom te su radnici radili preko omladinskih organizacija i bili angažovani na privremenim i povremenim poslovima i tako nisu imali pravo na mnoge prinadležnosti iz radnog odnosa koje važe za one koji rade na određeno i neodređeno vreme (naknadu usled sprečenosti za rad bolovanje, pravo na godišnji odmor….).

Ovim zakonom, koji je usvojen u decembru prošle godine utvrđuju se uslovi rada agencija za privremeno zapošljavanje koje su osnovane kao privredna društava ili preduzetnici zapošljavaju radnike u cilju njihovog ustupanja poslodavcu korisniku, objašnjava Stanić.

Takođe, zakonom se utvrđuju jednaka prava iz rada i po osnovu rada ustupljenih zaposlenih i zaposlenih neposredno kod poslodavca (u pogledu zarade, uslova rada, radnog vremena, pristupa objektima za ishranu i decu…), ograničava rad na određeno vreme preko agencija za privremeno zapošljavanje i sprečavaju situacije da jedno lice godinama radi kod istog poslodavca preko različitih agencija.

Ustupljeni zaposleni za vreme privremenog obavljanja poslova kod poslodavca korisnika imaće pravo na jednake uslove rada kao i uporedni zaposleni kod poslodavca korisnika, kaže Stanić.

Jednaki uslovi rada odnose se na trajanje i raspored radnog vremena, prekovremeni rad, noćni rad, odmor u toku rada, dnevni, nedeljni odmor i godišnji odmor, odsustvo uz naknadu zarade u skladu sa zakonom, kolektivnim ugovorom, odnosno pravilnikom o radu koji se primenjuje kod poslodavca korisnika.

Takođe jednaki uslovi predviđeni su i što se tiče elemenata za obračun i isplatu zarade, naknade zarade i naknade troškova, bezbednost i zdravlje na radu, zaštitu trudnica i majki dojilja, zaštitu omladine i zabranu diskriminacije …

Agencije koje budu radile, a da za to nemaju dozvolu mogu biti kažnjene novčanom kaznom od 800.000 do 1,5 milion dinara.

Inače, ukupan broj ustupljenih zaposlenih u radnom odnosu na određeno vreme kod poslodavca ne može da bude veći od 10 odsto od ukupnog broja zaposlenih.

Poslodavac koji ima manje od 50 zaposlenih može da angažuje jednog ustupljenog zaposlenog ako ima od dva do devet zaposlenih, dva ustupljena zaposlena ako ima od 10 do 19 zaposlenih, tri ustupljena radnika ako ima od 20 do 29 zaposlenih. Ako ima 30 do 39 zaposlenih može da angažuje četiri ustupljena zaposlena, i ustupi pet zaposlenih ako ima od 40 do 49 zaposlenih.

U propisana ograničenja ne računaju se ustupljeni zaposleni kod poslodavca korisnika koji imaju sa Agencijom zaključen ugovor o radu na neodređeno vreme, bez obzira na koji period su ustupljeni poslodavcu korisniku.

Ovaj zakon trebalo bi da reši status oko 100.000 radnika koji do posla dolaze isključivo uz posredovanje gotovo 80 agencija. Na taj način bi se rešio i višegodišnji pravni vakuum uslovljen nepostojanjem propisa kojim se reguliše rad na lizing.
Autor: Tanjug

Violeta

Prethodni članak

Vlada usvojila uredbu o većim ovlašćenjima Vojne policije prema civilima

Sledeći članak

Milanovačko pozorište još jednom u borbi za „Milivojev štap i šešir“