Zamislite zemlju u kojoj visoki državni službenik u televizijskoj emisiji pita oca silovane i ubijene devojčice „Gde je on tada bio“, a zatim isto veče imate performans gde bahati vlasnik „imaginarijuma“, za svoj rodjendan, iz svog helikoptera baca pare „podanicima“.

Ne morate da zamišljate, živite u njoj, ili, možda, vi koji ste imali pameti, i ne živite, ali, jasno vam je zašto je tako, iako vam je, verovatno žao što Srbija koju smo znali, više ne postoji. Eeej, žena koja mora svako jutro pre umivanja da pregleda sve partijske knjižice koje ima, i da se zapita u kojoj je tog dana, kritikuje jednog oca, mučenika, heroja, zato što mu je dete zverski mučeno i ubijeno. A, pri tom je u vrhu vlasti… Ostavka? Za našu decu? Sedi, nula minus…

A, šta reći o najpoznatijem dragačevskom di džeju, koji izvodi performanse, sada sve češće, ponižavajući svojim glupostima sav normalan narod u ovoj zemlji. Kada vidite da neko urinira na sred ulice, šta uradite? Okrenete glavu ili predjete ulicu. Ali, ovo je, ipak, što bi narod rekao „veliko polje“. Po nama…

Ipak, šta ste mogli da očekujete, nego eskalaciju bahatosti i osionosti, još od onda kada se državni vrh smejao „najsmešnijem virusu ikada“, dok je držao mitinge i skupljao potpise po čitavoj Srbiji za raspisane izbore. Kada je to trebalo da učine i ostali koji će da učestvuju, odjednom je bio policijski čas. Kao kad bi se ja i Jusein Bolt trkali na 100 metara i on uzeo 70 metara „fore“. Neka, hvala…

Šta ste mogli da očekujete od ljudi koji u svoj, trebalo bi da tako bude, Krizni štab postave tri doktora koji više ni sami ne znaju sa koje strane udaraju, a usput su disonantni kao raštimovani orkestar koji se prvi put okupio na nekom koncertu.

Takodje, šta da očekujete od tih istih doktora, koji nakon svega kažu da su, „najverovatnije imali virus“, a pri tom su imali kontakt sa ko zna koliko ljudi. Doduše, ni predsednik nije hteo da bude testitan, iako mu je sin bio pozitivan, uz obrazloženje da „nekoliko nedelja nisu bili u kontaktu“, da bi, posle nekoliko dana rekao da mu je „bilo najteže kad je sina odveo u bolnicu“!!! Pa, čekaj… Sve radimo „za našu decu“, a lečimo ih SMS porukama. Aha, znači, ima „naše“ i „vaše“ dece. Stvarno je za aplauz…

Goran Trifunović