U Šotrinom filmu (seriji) „Priče iz majstorske radionice“, s početka 80-ih godina prošlog veka, opisuje se svakodnevnica jednog običnog automehaničara, koji želi da radi i zaradjuje taman onoliko koliko mu je potrebno za miran život, a usput bi da provodi svoje dane mirno i onako kako bi on želeo. Ko hoće drugačije, imao je mogućnost odlaska kod njegovog komšije Andjelka.

Majstor Života je svoje svakodnevne dogodovštine zapisivao u jednu svoju debelu, ukoričenu svesku, koju je, jednog jutra, kada je, verovatno, po ko zna koji put razočaran u ljude, počeo da cepa, list po list. Za to vreme, ispred zatvorene dvorišne kapije čekale su ga svakodnevne mušterije, odnosno, svi oni koji su svoju svakodnevnicu ispunjavali vremenom provedenim kod majstor Živote. Na njihove molbe da otvori kapiju, on je ostajao nem.

Tek na prepoznatljivo mazni glas Tanje Bošković, koja ga je nazvala manje poznatim nadimkom, govoreći mu da je „bar on lafčina“, Života je ustao, pozvao svoju suprugu i rekao joj – „Saveta, reci ljudima šta sam ja“. A, Saveta, oličena u liku, glasu i delu Mire Banjac, ko zna od kad čekajući taj trenutak, slavodobitnički reče – „Kakva lafčina, ti si budalčina!!!“, dok Života, slažući se sa tom konstatacijom, samo raširi ruke i kao da se pokloni svojoj dotadašnjoj(???) publici…

Goran Trifunović