Od penzionisanja, prim. dr Miladin Ćosović postao cenjen romanopisac i esejista

Ćosovićevom opusu, publicista prof. dr Vladimir Dimitrijević posvetio dve knjige

U JESEN života, primarijus dr Miladin Ćosović ušao je u proleće svog spisateljstva i brzo postao cenjen romanopisac i esejista. Od Gornjeg Milanovca, gde živi nadalje. Dr Ćosović, sada 81-godišnjak rodom iz Pljevalja, roman prvenac „Gledam zvijezde preko planine“ objavio je u svojoj 58. godini. O tada se nižu ostala dela.

– U tim godinama, kad sam počeo kao književnik, susreli su se moja iskustva i unutrašnji porivi, pisanje mi je postalo unutrašnje moranje, mada sam i kao student „ponešto“ pisao. Iskreno, nisam hteo da budem lekar, nego da studiram filologiju i književnost! Studij medicine u Zagrebu završio sam zbog stipendije. Sada, pisanjem razrešavam unutrašnje raspetosti. Ceo život mi je ispunjen sudbinama drugih ljudi, sretao sam smrt, o njoj i o njima razmišljao. Postoji li i nagon za smrću, kao za životom?! Neprevaziđeni Tolstoj je ceo život patio od straha od smrti. Likovi su mi uglavnom stvarni, lajtmotiv razumevanje, prijateljstvo, saosećanje i ljubav kao temelji ljudskih odnosa. Ne pripadam ni jednom pravcu, nisam član Udruženja književnika zbog podela u njemu – objašnjava dr Ćosović.

Originalnim stilom, dijagnostikuje društvo kroz psihologiju i postupke romansiranih stvarnih i ono malo nestvarnih likova. Ne haje za popularnost i elitizam. Opusu ovog, nekad lekarskog iscelitelja duša, a sada čitalačkih duša, poznati publicista prof. dr Vladimir Dimitrijević posvetio je – dve svoje knjige (!) i odgovarao na naša pitanja.

Šta Vas je podstaklo da delima dr Ćosovića posvetiite dve knjige, sa prilično pozitivnom kritikom?

– Pre svega, kvalitet njegovog pripovedanja i esejistike, koji su, zahvaljujući činjenici da nam je kultura koncentrisana samo u Beogradu, a da se o vrednim piscima iz unutrašnjosti malo govori, ostali neuočeni na širem planu. Ćosović je, i kao prozaista i kao esejista, čovek koji ima mnogo šta da kaže savremenom čitaocu.

Vaše vrednovanje opusa dr Ćosovića i uopšte njega kao pisca?

– On spada u prozaiste koji se dotiču niza značajnih tema: od života rudara do psihičkih posledica rata na teritoriji bivše Jugoslavije. Kao lekar, nastupio je sa jednog bitnog stajališta, iz perspektive Hipokratove zakletve: da prozom leči ljudske duše U tri romana i tri zbirke pripovedaka kreće se na terenu Pljevalja, rudnika cinka i olova na planini Ljubišnji i u Foči, dajući sliku rudara umirućih od silikoze, a na Rudniku kod Gornjeg Milanovca opisuje žive i živopisne ljude sa njihovim odlikama.

Postoje li određene pozicije, sa kojih nastupa dr Ćosović?

– Kao esejista, nastupa u ime hrišćanskog humanizma i prosvećenog patriotizma. On, kao i Solženjicin, zna da su „pokajanje i samoograničenje“ bitne karakteristike nacionalnog života. Ne podilazeći svom narodu i uočavajući njegove mane (kako običnog sveta, tako i intelektualaca) on u isti mah brani Srbe od svih kleveta naših neprijatelja, pokazuje nam put kojim treba ići – put Svetosavlja kao, po rečima vladike Nikolaja, pravoslavlja srpskog stila i iskustva.

Postoji li originalnost tema kod dr Ćosovića?

– Izuzetno je originalan ne samo u tematskim okvirima koje sam pomenuo, nego i u bavljenju temama koje mnogi zaobilaze, poput smislenog umiranja. Njegovu knjigu „Živimo zajedno, a (da li) umiremo sami“ trebalo bi svako da pročita.

Ima li kod njega tema, o kojima drugi autori nerado govore?

– To su: psihičke posledice rata u bivšoj SFRJ, teška bolovanja, umiranja, demografski slom Srba i mogućnosti obnove našeg naroda.

Žanrovski, on teme plasira kroz romane, pripovetke, kritičke studije, dnevničke zapise, eseje… Je li piscu lakše da kroz različitost žanrova saopšti stavove i poruke javnosti, nego samo kroz jedan od njih, bilo koji?

– Naravno. I kao prozaista i kao esejista, zauzima istaknuto mesto u našoj savremenoj književnosti. Da je dela objavljivao kod velikih izdavača, bio bi još čitaniji literata!

OPUS OD RAZNIH ŽANROVA

POSLE romana prvenca, Ćosoviću izlazi roman „Promjena identiteta“, zbirke „Pod bremenom istine“ i „Priče iz radionice srca“, zapisi „Sazrijevanje“, studija „Živimo s drugima a (da li) umiremo sami“ pa „Srbi između dobra i zla“… Među desetak knjiga eseja, književnih kritika i zapisa njapisao je kritike tri romana poznatih srbskih pisaca: „Dželat“ Slobodana Gavrilovića, „Molitva“ za oca Prohora“ Miše Radovanovića i „Život čoveka na Balkanu“ Stanislava Krakova, knjigu kritičkih studija i dnevničkih zapisa „Moć i beščašće“ (zašto su nas i kako demonizovali, bombardovali), kritičku studiju „Srbi u (post)komunizmu“ o pogubnim delovanju te ideologije…

Polemičnom knjigom „Ima li Srbija danas inteligenciju“ dokazuje da je, nažalost, nema, uništio je komunizam. U romanu „Dodir duša“ obradio je aktuelnu temu ratnih trauma, pakleno dejstvo rata, lečenje, oporavak i vraćanje u život.

To je jedinstven roman u našoj književnosti. Antropološkim, posebno egzistencijalnim aspektima smrti i straha od nje bavi se u više svojih knjiga, ne uopšteno i teoretiziranjem, mada unekoliko to nije mogao izbeći, već pokušavajući da uđe u duše svojih umirućih pacijenata. Ovo je tema i sledeće knjige „Starenje i starost“. Knjige objavljuje isključivo u Gornjem Milanovcu.

Milorad BOŠNJAK