Prošlonedeljni skup u Koštunićima, posvećen najavljenim istraživanjima litijuma u našem kraju, ogoleo je mnogo stvari. Kao, prvo, može neko da se predstavlja kao „seljanka iz Pranjana“ koliko god hoće, on je dužan da nam kaže ono što svi mislimo o njenom pisaniju i govorenju, a njen govor na „seoskom trgu“, kako je to njegov tvorac nekada davno i krstio, apsolutni je ekvivalent antologijskim govorima „Kralja trgova“ iz 90-ih godina prošlog veka.

Kratko, jasno, koncizno, „u glavu“, pa bio taj neko iz Pranjana, Koštunića, njenih Bralovića… ili, ostali. Uz dužno poštovanje studentu književnosti iz Pranjana, koji je, takodje, opravdao svoj indeks, ipak su svi prisutni otvorenih usta i poletnih dlanova davali podršku rečima jedne žene koja „preti“ da postane „Čovečica“.

Takodje, skup je pokazao da bez politike i politikanstva je, izgleda, u ovoj državi nemoguće živeti.

Lepo govore profesori, doktori, akademici, ali, kada je jedan od govornika počeo da se ponaša kontra od svog nadimka, te kada je prozvao odredjene, javnosti poprilično poznate ličnosti, da vidite kako se narod, dobrano skuvan ispod sunca koje je najavljivalo kišu, uzdiže, uspravi, poče prvo da zviždi, pominje spojena dva samoglasnika, pa, čak i da se poziva na motiku i druge, davno zaparložene alatke. Ispotija, ali, poziva…

Uostalom, ako tu politici nije mesto, zašto na skupu nemade nikoga od predstavnika vlasti, odnosno onih koji su popunjavali sedišta u mnogobrojnim autobusima na liniji „Kuća- Tamo gde nas odvedu“?

Da li je moguće da njih ne zanima da li će voziti električne automobile ili će piti flaširanu vodu? Da li je moguće da su pojedinci u svoj ovodecenijski budžet uračunali i stavku „djedovina“, ali, odmah ispod stavke „porodična grobnica“?

Ili, možda, pak, se oni informišu na nekim drugim mestima, recimo na svojevrsnom „Trumanovom šouu“ na televizijama sa nacionalnom frekvencijom? Sve je moguće, zar ne?

Uostalom, što reče jedna starina iz Koštunića, onako mangupski, kao za sebe, a u stvari da svi oko njega čuju, „Šta dočekak, da u svojig 80 godina učim kemiju“. Sad, dal’ se hvali ili žali…

Goran Trifunović