Prodje virus, vanredno stanje, život se polako vraća u normalu… ček, ček… Dobro, ‘ajde ovo poslednje da primimo sa rezervom. Ipak, nešto je ostalo isto kao u doba karantina. Naime, kao i početkom 90-ih, kada se dobro pazilo da neki socijalista ne stane da porazgovara sa nekim monarhistom, ali, i obrnuto, slično je i sada, samo, što je sada, čini se to i izraženije.

Takodje, pre tri decenije su i jedni i drugi bili „pata karte“ u svojoj tvrdoglavosti, dok je sada situacija vrlo jasna i precizna. Kao i na državnim i režimskim medijima, pripadnici i simpatizeri vlasti vole da svaki dan, pa, čak, i po ceo dan, svuda i na svakom mestu „drže banku“ o tome kako nam je svima dobro i sve bolje, ne obazirući se ni na kakve skrupule i dočekujući drugačije mišljenje „na nož“.

Ipak, primetno je, u poslednje vreme da i oni koji misle drugačije, sve manje vole da slušaju priče o tome da „postoji Deda Mraz“, pa je sve veći svakodnevni antagonizam, kao i jako izražena polarizacija mišljenja, što simpatizeri vladajuće stranke, čini se, sve teže i teže prihvataju, pa dolazi do sve ozbiljnijih svadja i raspravki. Da bi se to izbeglo, ali, i da bi se uljuljkalo u sigurnost sopstvenog mišljenja, počeli su da se izbegavaju izmedju sebe, ili da, čak, ne govore.

Čim vidite u nekoj od kafana da nekoliko ljudi sedi za nekim stolom, nagnutim nad njim i povremeno neko od njih podiže glavu osvrćući se oko sebe, znajte da ne govore o seoskoj švaleraciji, nego o politici. Jaoj, Nušić i Domanović kod nas, u današnje vreme ne bi imali kad da spavaju od posla…

Nepoštovanje tudjeg mišljenja, insistiranje na svojim idejama, kao i represija nad političkim protivnicima je odraz nemoći, neintelegencije i nedostatka empatije. Nas je sve to snašlo, i što je najgore, razvija se brzinom Korone. Za to vreme, Pranjani su i dalje bez kanalizacije i vodovoda. Nemamo banku u selu. Zatvorene su mnoge zanatske radnje, pogon Elektrodistribucije je premešten u Milanovac, zubara i doktora imamo povremeno, fudbalskom klubu je promenjeno ime… Da se ne vraćamo na ona davna vremena i pominjemo mesno pozorište, vatrogasnu službu, porodilište… I, sve to radimo… za našu decu, a?

Goran Trifunović