S’ kraja 40-ih i početka 50-ih godina prošlog veka, jedan Pranjanac je, videvši šta se sve dešava oko njega, nekoliko godina glumio da je tokom rata ostao gluvonem. Ta odluka, ako mu nije sačuvala glavu na ramenima, onda mu je, sasvim sigurno, u velikoj meri olakšala život u tim „vunenim vremenima“. „Šta je onaj rekao?“. Bez odgovora. „Šta ti misliš o onome?“. Takodje bez odgovora. Surovo, ali i uslovi života su bili takvi. Trebalo je gledati „svoja posla“ i preživeti te dane.

Elem, kao što se i „zvoncare“ i još neki komadi odeće, obično u jednakim vremenskim intervalima, vraćaju u modu, tako je izgleda i sa vremenima. Na našu žalost, čini se da su opet u modi „kožni kaputi“ i njihova dela, koja su mnoge živote i porodice upropastili. Da li je vreme da se ponovo zaćuti i da se ponovo „prečuje“? Da li bi, čak i to, u današnje vreme bilo dovoljno? Da li bi trebalo da ostanemo bez očinjeg vida, e da bi glava ostala na ramenima? Ne, ne bojte se, nije dotle došlo, ali da je situacija alarmantna, jeste. Ne dozvoljava se pravo na suprotno mišljenje, onaj koji govori onako, kako zaista i jeste, odmah se stavlja na javni stub srama, komšija sa komšijom prestaje da govori, rodjak rodjaka gleda popreko, prijateljstva pucaju… A, taman smo pomislili da su vremena kada se izjašnjavalo za Sloba ili Vuka, i kada su slavci prestajali da govore, daleko iza nas, kad ono… Šta nam uradi opozicija i društvene mreže. Cccc… A, bilo je lepo nekih pet- šest godina, dok se neko nije setio da kaže – „Čekaj, bre, ovo ne valja, neću više da me lažu“.

I, šta sad? Hoće li „Tito“ reći istorijsko NE, ili će podleći pritisku, parama i ucenama, pa podviti rep pred „Staljinom“? Da li zbog „pete brigade“ treba svi da se prave da imaju glasovne i slušne probleme? Hoće li se „sutra“, kad se i ova vlast promeni (a, jednom mora, kao i svaka), svi oni, napred navedeni, izmiriti, hoće li se izljubiti, popiti opet piće zajedno, hoće li oprostiti jedni drugima? Dve decenije je prošlo od završetka ratova na prostoru bivše Jugoslavije, sa totalnim krešendom na Kosovu, a svi se, još uvek bave prebrojavanjem žrtava. Nemačka je 1945. godine, izgubila rat, a devet godina potom je postala svetski prvak u fudbalu, da bi, već dve decenije nakon naše pobede u ratu, Srbi pohrlili u Nemačku na rad.

Goran Trifunović