PIŠE Goran Trifunović

Ostalo je još nekoliko dana do kraja meseca, penzioneri treba da prime prinadležnosti, drugi deo plate u Pranjanima malo ko ima da primi, ali, neki drugi, egzaktni podatak mora sve da zabrine. Naime, od početka meseca, u Pranjanima je bilo 12 (i slovima- dvanaest) sahrana!!! Od tih 12 sahrana, većina je značila i ključ u bravu kuća, odnosno zatvaranje domaćinstava.

Upozoravaju nas meteorolozi na neke narandžaste, žute, crvene znake. Ima li farbe za ovaj naš, pranjanski alarm? Kojom bojom da ga obeležavamo? Pri tom, ekstremno smo deficitarni sa veseljima, odnosno, svadbama, krštenjima, babinama… A, od svake vlasti, već decenijama, slušamo kako je uradjeno par stotina metara puta, kako se poboljšavaju uslovi života na selu, kako se misli o tome da mladi ostaju na ognjištima… Malo je reći da je to „šuplja priča“.

Pred one čuvene izbore pre 19 godina, kada je narod Miloševiću rekao „No pasaran“, u Pranjanima je otvorena telefonska centrala koja je gradjanima „omogućila da po ceni od hiljadu i 400 maraka uvedu telefonske priključke u svoje domove“. Djab, djabe… Eeej, 1400 maraka? Dve krave, ljudi. Minimum.

I šta se danas dešava sa tim priključcima? Domovi su, uglavnom, napušteni, zapušteni i zaključani, fiksni telefoni nikome ne trebaju ni da im poklanjaš, pa naslednici moraju da idu da odjavljuju priključke, da ne bi plaćali pretplatu.

Braća su se nekada svadjala oko metra medje, pa su i sudovi dobro živeli od tih sporova. Sad? Naslednici ne znaju ni gde su im parcele, niti ih to zanima, a vrzine su dostigle razmere nekadašnjih parcela. Gde se dede nekadašnjih 12 hiljada kartona iz pranjanske ambulante, pardon, bolnice?

Šta bi sa onom gužvom izmedju dva i pola tri popodne na raskrsnici u varošici, kada se ukrštaju autobusi sa „Brezaka“ i iz konfekcije sa mnogobrojnim automobilima kojima zaposleni u firmama žure kući da pomognu roditeljima da i oni ostvare neku dobit na poljoprivredi?

Kada je u Pranjanima poslednji put kupljen novi automobil? Verovatno krajem 80-ih, kada su na „Brezaku“ kupovali „jugiće“. Šta je starije- kokoška ili jaje, narod ili vlast?