Ponosimo se da smo prkosni i, takodje, sa ponosom, ističemo naš dobro poznati inat. Da li je, baš, tako? Kada bi se analiziralo, možda bi došli do zaključka da smo malo priglupi, ali i dosta bezobrazni. Poznato je da je nama najbitnije nešto zabraniti, pa ćemo sve uraditi protiv toga, ali i obrnuto. Dozvoli nam i nikog neće to zanimati. Tako je i sa ovim vanrednim stanjem i policijskim časom.

Godinama na službi u crkvi ima 20-ak ljudi, a kad se zabrani okupljanje, odmah nam je to udar na veru. Pranjanska varošica je svako popodne, pa i veče prazna kao „čaša na stolu“, a sad bi svi, kao, da dolaze i da tu „bivakuju“, valjda…

Otudjili smo se jedni od drugih, nismo se družili ko zna koliko dugo, a sad bi samo da se okupljamo i da se ne razdvajamo. Licemerno, preko svake mere… I, nakon takvog ponašanja, zna se ko je sledeći, ko isplivava na površinu, i kome je ovo vreme dušu dalo da nahrani svoj ego. Tužibabe.

A, sedne li više od troje komšija u jednu avliju, eto patrole, po prijavi. Reši li neko da ispeče prase ili jagnje, kad već, ionako ne zna šta će sa njima, odmah ga neko prijavi, jer, pretpostavlja da se, valjda, i to ne sme. Ako neko pusti muziku ispred svoje kuće, Policija stiže, naravno, po prijavi. Ispada da je Policija trenutno više u pranjanskom kraju po prijavi, nego zbog redovnih aktivnosti.

Prijavljuje komšija komšiju, rodjak rodjaka, prijatelj prijatelja… Računaju valjda, sad je šansa dok je vanredno stanje, pa da se „ne baci“ policijski čas, ko zna kad će opet da bude ovakva šansa za cinkarenje. Dobro, nije u redu okupljanje, ali, moraju se ljudi, pogotovu u zanemarljivom broju i koji nisu rizična grupa, negde naći i porazgovarati. Ako ćemo tom logikom, onda počnite da prijavljujete i da neko ne nosi masku i rukavice.

Evo, sad će prvi maj i Djurdjevdan, nemojte takvu šansu propustiti. Sad su se setili i da prijavljuju da su nam sve tri reke zagadjene. A, ne mislite o tome kada pored nje, pa čak i u nju bacate sve i svašta.

A, što se tiče muzike, Beograd organizuje koncerte, i to ispod zastava koje su spuštene na pola koplja. Kad smo već kod toga, ‘oćemo li i mi, seljaci, dobiti zastave, ili da ih šijemo? Samo pitamo, da znamo…

Goran Trifunović