Kada vam se neko doseli u komšiluk, šta radite zarad dobrih budućih komšijskih odnosa? Odnesete 200 grama kafe, flašu pića i, eventualno, neke kiflice (gledajte da budu bez susama, ume da se zaglavi medju zubima, pa posle žulja).

Naravno divite se kako je kuća nameštena i okrečena, ili govorite „Polako“, ako kuća tek treba da se sredjuje.

Šta se nosi onima koji su kuću prodali i napustili komšiluk? Ništa, obično se kaže „Iako su otišli“. A, šta biva sa onima koji prodaju ono što nije njihovo? U svakoj normalnoj državi bi bilo „U ime naroda“. Kod nas? Normalan čovek će pre da poveruje u Deda Mraza, nego u pravdu i poštenje u Srbiji.

Elem, znate li žutu kuću, poviše pranjanske distribucije, gde je nekada stanovao Pajo „električar“? E, do skora je ona bila u vlasništvu Republike Srbije, a kao što je pisalo u katastru, korisnik je bio EPS. Ukoliko sada dodjete u posed katastarskog papira za tu adresu, videćete da je, „jedan kroz jedan“, kao vlasnik upisano jedno privatno lice.

Da se odmah razumemo i da se ogradimo- osim moralne, to privatno lice ne snosi nikakvu drugu krivicu. Kriv je neko drugi, neko ko je rešio, a uz nečiji blagoslov,  da otudji narodnu imovinu.

Ipak, priča, prema svemu sudeći, ima i pozadinu. Pre godinu dana, sa mesta direktora čačanske Distribucije, smenjen je čovek iz Pranjana, a na njegovo mesto je doveden neko drugi, nama, običnim smrtnicima nepoznat, a pojedinim, uglavnom imućnijim, a oni misle i moćnijim meštanima našeg kraja, izuzetno dobro poznata faca, kao i njegove spremnosti i mogućnosti.

Ubrzo nakon njegovog postavljenja, doneta je odluka da se, nakon više od šest decenija postojanja, ugasi pranjanska ispostava Distribucije, a ovdašnji ljudi i radnici, pošalju na svakodnevni posao u Milanovac. Slučajno? Slučajnosti ne postoje.

U svakom slučaju, državna imovina je prešla u privatne ruke, a iznad same kuće je prošao asfaltni put do „ledja“ seoskog Doma, zarad čega je krug pranjanske Distribucije razgradjen, a velike količine kablova, žice i ostalog elektro materijala ostavljeni na milost i nemilost, odnosno, savest meštana pranjanskog kraja, a obično biva i „putnika namernika“.

Dakle podstanar je prodao „gazdinu“ kuću, ali, još uvek nije poznato i ko je u ime „gazde“ aminovao katastarsku promenu.

Ipak, kada klupče krene da se odmotava, obično se „rasnura“ do kraja. Ni mačka ne stiže da uhvati kraj…

 

Goran Trifunović