Tokom emitovanja poslednje epizode jednog kviza na Javnom servisu, jedno od pitanja takmičarima je bilo „Po kojoj manifestaciji su poznati Pranjani?“. U domovima onih koji podržavaju postojeće stanje stvari, već su upisani bodovi kada su, sami za sebe, rekli „Po violini“. Stativa. Gol u gostima u nadoknadi vremena na drugoj strani.

Tačan odgovor je, naime, bio, „Rakijada“. Slavlje poštovalaca i ljubitelja pomenute manifestacije je bilo ekvivalent osvajanju Lige šampiona. Usledile su prozivke po društvenim mrežama dostojne „večitog derbija“, obogaćene animozitetom koji podrazumeva i odredjenu dozu verbalne pornografije.

Otkud to? Razlog je prozaičan. Obožavaoci odredjenog lika i dela, koji se, ni krivi ni dužni, smatraju vladajućom kastom i u našem kraju, osetili su se prozvanim, jer, za Boga, ono što oni organizuju je, na neki način, poraženo od strane „neradnika, ološa“, pa u poslednje vreme, čak, i od „kretena“. Malo li je za hladne obloge posred čela? Čisto čovek da se zapita šta će tek da se dogodi kad na red dodju neki drugi porazi…

U svakom slučaju, nakon ekstremno uspešnih podela na četnike i partizane, vaksere i antivaksere, ove i one, vlastodršci (izvinjavam se, ali, osim prinadležnosti, morate da imate i neku, bilo kakvu vrstu odgovornosti), podelili su nas na one koji vole violinu i na one koji vole rakiju. A, ide li jedno bez drugog? Šta mi možemo da prodamo svetu? Pa, naravno, šljivu i rakiju. Šta radimo sa parama koje zaradimo od toga? Pa, dajemo na violinu. Ali, ne, ne može više tako… Samo ono što vam mi kažemo.

Uostalom, Pranjani su, zarad političke i ekonomske neisplativosti ukinuli i okupljanje porodica sa troje i više dece, ali, neki iz vlasti i to dalje zloupotrebljavaju.

Šta mislite, da neko ne da ni dinara više za violinu, a sve pare preusmeri na „Rakijadu“, da li bi se oni koji prazne budžet okrenuli ka buretu i nategi, ili bi i dalje krivili gudalo? Lično, bio sam, a nadam se i da ću i biti, na obe manifestacije.

Ma šta ko mislio i kako radio, obe su moje, obe su pranjanske i obe dobrim delom pronose slavu moga sela. Obe donose, čak, i pare u naš kraj, a to, da li će neko nešto od ovoga i privatizovati… Sve je to privremeno. Slikari, muzičari, mnogi mudri i učeni ljudi svoju najveću slavu nisu dočekali, jer ih je ona nadživela. Ako su vredeći. Ako nisu… Narod kaže „kiša plastara“…

 

Goran Trifunović