O, kako su se meštani pranjanske varošice obradovali ove sedmice, kada su videli vozilo sa korpom, koja, uobičajeno, služi za zamenu uličnih svetiljki. Zasijaše Pranjani te noći, ali, ne usled novopostavljenih sijalica, već od punog meseca.

U rano jutro, Pranjanci su bili u prilici da vide da je njihovo selo obogaćeno novopostavljenim propagandnim materijalom, u vidu tabli, koje su okačene na bandere u centru sela. Doduše, bilo je i onih koji nisu dozvolili da im se na njihovu banderu, odnosno, na banderu ispred kuće kače bilo kakvi materijali koji imaju veze sa politikom,ili, sa vladajućom strankom. Da li će isti snositi konsekvence, videćemo kada distribucija krene u seču…

Naravno, postavlja se mnogo pitanja… Ko je dozvolio da jedna stranka postavlja propagadni materijal po banderama koje su platili gradjani? Šta bi bilo da se sve stranke odluče, sa istim pravom, da okače svoje slogane? Kolika bi ta bandera trebala da bude? Konačno, da li će se, nakon izbora, pojaviti ti isti ljudi i skinuti te table, ili će oni ostati tu da nas opominju da je sve to „za našu decu“?

Koliko li je sve to koštalo? Stotinjak metara asfalta? Ma, kome to još treba…Kako da se ponaša jedan meštanin jednog sela, u koje dodju neki ljudi, i uredjuju, čuj „uredjuju“ njegovo ognjište po svojoj želji, nikog, odnosno, ne pitajući većinu? Da ne koristimo krupne i grube reči, ali, u najmanju ruku, neprimereno…

Ovakav marketing je praćen i svakodnevnim verbalnim, u smislu da predstavnici vladajuće nomenklature govore šta će sve uraditi nakon izbora!!! Čekaj, neko ima dojavu… Neee, ipak se radi samo o bahatosti i osionosti, koja, ma šta ko mislio, ipak ima ograničen rok trajanja. Ako ne do ovih, onda do nekih sledećih izbora.

A, lično mislim i da „znakove pokraj puta“ ne treba sklanjati, već da bi narod trebao da se podseća na ono što mu je činjeno. Mada, narod koji ide na ekskurzije pod požarevačku lipu, i koji u autobuse ulazi kao žigosana stoka, čini mi se, i ne zaslužuje bolje… Što bi popovi rekli, šta ćemo sa ostatkom?

Goran Trifunović