Kakav dan. Jesen u svoj svojoj veličini. Zlatne boje. Sunce se sa istoka skromno javlja, kao da je promenilo stranu sveta, pa izranja sa mesta gde mu je prirodno stanište zalaska. „Da se uzme slatko, voda, popije kava, uzme po parče gibanice, pa da se ide“, pomisli gazdarica, a reče gazda.

Njiva od 50 ari kukuruza čeka na berbu, nije mala stvar… Pojede se i popi to što je predvidjeno, pa na put. Vuneni prsluci, raznorazne jakne, šta ko ima… Šarenolikost kao na modnoj revii, ali, svako oblači ono što ima. Njiva dugačka, prava, ravna… Vrsta tolika da poželiš pasoš. ‘Ajde u vrstu… Čičak se lepi za vunene čarape, blato za kondure, berači mokri od kukuruza, crni od svile…Već negde oko 11 sati, svi skidaju vunu sa sebe, ostaju u flanelu, a kukuruzište počinje da ih seče i ostavlja svoje tragove u vidu ožiljaka. Malotrajnih, ali, ipak, ožiljaka… Kanate se pune, kukuruz puca pod lomljavom berača, a jesenje sunce sve jače, čini se, prži.

„’Ajde, ostavljaj, vreme je da se jede“, saziva domaćica. A, na beli, uštirkan stolnjak, prostrt na zemlju, postavljena vruća pogača, sir, kajmak, krastavčići, paprika, pečeni krompir, sušeno meso… „’Ajmo, da se radi“, reče neko posle dobrih pola sata. Obra se kukuruz, požnje se i šaša. Pune kanate kukuruza, pa se na njih nabacaju tikve, kao kakvi trofeji, a sa strane se, kao svojevrsna odbrana, postavi koji „denjak“ šaše, čisto da šta ne spadne sa kola.

Radnicima je odmor do kuće, a već nakon toga oni idu svojim domovima da namire svoja stada, da ovce ne bleje, krave ne riču, svinje ne skiče… Večerom, dok se kabal sa sijalicom razvuče preko „rogadže“, okuplja se narod na komišanju. I, tačno se zna gde ko sedi, a Boga mi, i šta ko priča. Muškarci, bar oni koji bolje komišaju, sedaju u centar gomile, oko njih njihovi sagovornici, odnosno, prijatelji, žene okolo, a deca tek tamo gde su rubovi kanata dobacili.

Zna se ko je glavni za šalu, zna se ko počinje koju priču, i ko šta priča. Po gomili komišine se vidi ko je kakav radnik, a deci je to glavni „luna park“. Kafa i, eventualno, rakija, glavni su suplementi ovakvih okupljanja, a drvene hoklice najtraženiji proizvod. A, onda dolazi nedelja, dan kada se kukuruz ubacuje u salaš, a komišina na štalu. I prisedne vam sve ono večernje valjanje po mekoj komiši…

Goran Trifunović