• 2 јуна, 2020

Pranjanska razglednica – Pivo

Goran Trifunović, foto: gminfo.rs

Hleb, mleko, cigare i kikiriki. To mi je bila kupovina za taj dan. ‘Ajde hleb i mleko, pa i cigare, al’, otkud žena nadje kikiriki. Morao sam, ničim izazvan, da se u prodavnici pravdam da „to nije za mene“, kao da ljudi ne znaju da u mom komšiluku žive sve sami penzioneri sa pet-šest zuba, nepravilno rasporedjenih u 20-ak gornjih i donjih vilica.

Pranjanska varošica prazna. Kola samo od Cvetića, veterinara, ovih iz „Proletera“ i Vinkina. Kafane, naravno, ne rade, a tako bih rado ušao u bilo koju, samo da me mine želja. Ljudi dolaze u prodavnicu, kupuju ono najophodnije, kikiriki nikome ne pada na pamet, neko nosi i masku, ali, većina ide „gololica“. Stavim kesu u kola, stojim na raskrsnici, čekam, bar, da vidim nekoga, ali, slaba vajda…

Utom naidje jedan mladji momak, bar mladji od mene, kojeg nisam video nekoliko meseci, jer je išao u jednu zapadnu zemlju na „bauštelu“. „Eeej, ‘de si, Gogi, nisam te video mesecima“, srdačno me pozdravi momak, i protivno pravilima, zagrli me jako i potapša po ledjima. „Pa, gde da me vidiš, kad ne mrdam iz Pranjana, ni do Milanovca, a kamoli dalje“, skraćujem ja priču, jer, iskreno, ne znam gde mi je ni lična karta, a kamoli pasoš.

„Kad si stigao, nisam te video“, pitam iskreno. „Doš’o sam dan uoči zatvaranja granica, pa, može da se kaže da sam dobro i proš’o, jer, da je bilo drugačije…“, vrti glavom moj sagovrnik i ne završava rečenicu. Pitam ga, najiskrenije, za karantin, samoizolaciju, šta god, kako god… „ Ma, slušaj, brate, nisam išao ni u karantin, ni u tu, izolaciju, ali, malo su ovi iz vlasti dosadni. U stvari, ne dosadni, nego bezobrazni… Prvo, oni su znali šta nas čeka i šta nam se sprema, pa, ne da ništa nisu uradili, nego su samo pogoršavali. Pa, eto, kažu sad da je Valjevo najugroženije, a oni su pravili politički miting baš tamo, i to kad su znali da će se ljudi zaraziti. I, još nešto da ti kažem- pljuju po nama, kažu, gastarbajterima, a nije tako. Ja ovde nisam imao posao, otišao sam tamo da radim i zaradim, ilegalac sam, radim na crno, na turističku vizu, a kad dodjem ovde, ovi pričaju da treba da me bude sramota, jer tamo plaćam osiguranje i porez. Koje osiguranje, koji porez… Sve što zaradim tamo, preko granice, donesem ovde i ovde potrošim i uložim u nešto. Stvarno nema smisla… Nego, valjalo bi da popijemo po pivo, al’ možemo samo pred prodavnicom“, smeje se moj sagovornik. „Neka“, odgovaram, „možda imaju samo „Korona““.

Nasmejasmo se, pozdravismo i rastasmo. Do sledećeg vidjenja na raskrsnici…

Goran Trifunović

Violeta

Prethodni članak

Gradsko groblje

Sledeći članak

COVID-19 u GM: Drugi oboleli je u težem stanju; počelo kažnjavanje kršenja ograničenog kretanja i okupljanja