• 08.09.2024.

Pranjanska razglednica – Selektor

Goran Trifunović, foto: gminfo.rs

Bogu hvala, Pranjani su poznati po mnogo čemu. „Rakijada“, violina, prostranstvo, lepote, ulaganje, ovo, ono… Takodje, poznato je i da je Srbija, a samim tim i Pranjani, kako volimo da se hvalimo- „Zemlja košarke“. Šta Kića, šta Praja, šta Željko, šta ovaj, šta onaj? Ipak, nikad niko Pranjanima nije dodelio veći kompliment od sadašnjeg, novopostavljenog selektora košarkaške reprezentacije Srbije, Igora Kokoškova.

On je, naime, u jednom svom opširnijem intervjuu za jedan naš (NAŠ!!!) nedeljnik, koji je, uzgred budi rečeno nedostupan putnicima u našem (???) avioprevozniku, nahvalio jednog našeg zemljaka, i zahvalio mu se, maltene, za sve što je u životu uradio.

Elem, na pitanje novinara o prvim danima novog selektora u Americi, Kokoškov, inače, rodjeni Beogradjanin, objasnio je da je, „došavši na Univerzitet „Djuk“, najveću pomoć dobio od porodice profesora Brana Vidakovića iz Pranjana kod Čačka“, pa je čak i naglasio da se od tada oseća i kao deo te porodice.

Brane Vidaković je, ispričaće Kokoškov tom prilikom, bio profesor na ETF u Beogradu, kao i njegova supruga. Miloševićev režim im je, prema njihovim rečima, stalno obećavao da će dobiti neku garsonjeru ili, u najboljem slučaju, jednosoban stan.

Trajalo je to tako godinama, dok našem zemljaku nije prekipelo, pa je sa porodicom spakovao kofere i otišao preko bare, gde je postao ugledan profesor, obezbedio egzistenciju, ali i sebi i svojoj porodici dozvolio da žive život dostojnim normalnog čoveka.

Sadašnji selektor, tim povodom citira reči Brana Vidakovića- „Najveću uslugu u životu mi je učinio Slobodan Milošević, jer mi njegov režim nije dodelio tu garsonjeru. Bio bih danas profesor u malom stanu, sa bednom penzijom i još bednijim životom“.

E, sad, hvala selektoru na tome što je pomenuo porodicu Vidaković, što je mnogo njih kada su pročitali ime Pranjana „guglalo“ da vide ko smo, šta smo i gde smo, bili bi još zahvalniji kada bi Igor Kokoškov došao da vidi da je kuća profesora Vidakovića u centru sela… Ipak, tužni smo, jer nam odoše svi „Vidakovići“… A, ko nam osta?

Goran Trifunović

 

 

 

Violeta

Prethodni članak

ROC Rudnik i ovu godinu završava veoma uspešno

Sledeći članak

Evo kada ponovo stiže sneg