Šta se prvo uradi kada počinje izgradnja nečega, bilo čega, nebitno da li je to neki objekat od šireg društvenog značaja ili sklapanje „Lego kockica“? Normalan svet koji je u naše selo ulagao i ulaže, uvek je, prilikom bilo kakvih radova, prvo postavljao tablu na mestu izgradnje, na kojoj je pisalo sve, ama baš sve o izgradnji. Šta se radi, ko radi, kad počinju radovi, kad se završavaju, koliko sve to košta, ko je investitor, ko projektant. Podrazumeva se da su sve dozvole, odnosno, administrativna pitanja završena pre zakucavanja te table. Što bi naši vlastodršci rekli- transparentno.

Samo, izgleda da oni tu reč koriste… onako. Verovatno im se čini da će zvučati pametnije i poštenije, pa, ko vele, „aj da probamo“. Ipak, postavljanje takvih tabli brisalo je sve nedoumice naroda o čemu se radi. Koga zanima, stane lepo pred tablu, pročita, nema ništa skriveno, čak možete nekoga i „hvatati za gušu“ ako vam se učini da je utrošeno manje para nego što je napisano, ili da se, ne daj Bože, kasni sa radovima.

U Pranjanima je u poslednjih nekoliko godina uradjeno, kako kažu, „nekoliko kapitalnih projekata“, al’ narod ne saznade ništa sa one table. Ni o čemu se radi, ni čije su pare i koliko ih treba, kad počinju radovi, kad se završavaju… Ma, ni same table ne bi. Zašto? Možda se sve radi bez dozvole, po „burazerskom“ principu? Možda neko želi da vidi koliko će sve da košta, pa, ako nešto ostane… Bar za proslavu.

U Švajcarskoj se, malo – malo pa održava referendum, gde gradjani izlaze na birališta i odlučuju za šta će se upotrebiti višak para u budžetu. Da li da im ustupimo ove naše na koji mesec? Zašto meštani Pranjana (a, kod ostalih je, verovatno i gore) nemaju pravo da se izjasne o potrebi nekih radova sa njihovim parama na državnom zemljištu i zašto po kafanama i prodavnicama moraju da se raspituju „šta se to radi“?

Sme li im ko sutra zameriti što opravdano sumnjaju u manjak transparentnosti prilikom većine radova poslednjih godina? Ko će sutra platiti cenu i odgovarati za neke stvari koje su učinjene na štetu ovog sela, a na korist nekih ljudi koji se uporno predstavljaju kao naši prijatelji?

Svi smo smrtni i svi ćemo jednog dana da se upokojimo, a o svima će da sude naša dela i nedela. Nekome na ponos potomaka, a nekome na sramotu…

P.S. A, da, Miokovci nemaju bazu za puteve zato što je kod njih stalno sve očišćeno i prohodno.