Prijateljstvo je, bar se meni tako čini, jedno od najvećih dostignuća čovečanstva. Jer, ako niste sa nekim u krvnom srodstvu, nemate iste interese, već ste vođeni običnom empatijom, sličnim ubeđenjima i životnim vrednostima, a stalo vam je do tog nekoga, do njegovog mišljenja i dobra, onda to može samo da bude to, jedno od najlepših osećanja na svetu.

I, ono što je najbitnije, prijateljstvo vam niko neće „servirati“, za njega se morate izboriti, ono je jedna, uz porodicu, od retkih stvari koje niste doneli na svet sa sobom, ali ih nosite sa sobom u grob. Ima, doduše i onih prijateljstava koja nestaju, ali, to je možda i bolje, pogotovu ukoliko vi znate da ste dali sve od sebe za opstanak prijateljstva, a da je drugoj strani preči ekonomski interes i neki drugi, novi, nazovi prijatelji od vas samih.

Moja malenkost može, smatram, da se pohvali prijateljstvima čiji broj iznosi, približno, broju prstiju na rukama, što je, može se slobodno reći, i lep životni uspeh. Drugarstva i poznanstva su druga stvar…

Ipak, čini se da su prijateljstva u ovim, nikad mutnijim vremenima, i te kako na probi svakakve vrste. Zapitajte se, recimo, ako je neko od vas, ne daj Bože, ostao bez posla, koliko je vaših prijatelja stalo na vašu stranu i, na bilo koji način branilo vaše pravo na rad?

Da li će vam se prijatelji smejati ili će vas podržati ukoliko se vi borite i za neka njihova prava? Da li će reći da ih „politika ne zanima“, iako bi trebalo da znaju da je to, jednostavno, pravo na život? Da li će pravi prijatelj birati svoju skromnu platu zarad višedecenijskog druženja i deljenja i dobrog i lošeg?

Da li će pravi prijatelj reći istinu i u situaciji kad mu je bezbednije, bezbrižnije i lakše da, makar i na vašu štetu, kaže onako kako moćnijima odgovara u tom trenutku? Da li su to oni isti prijatelji koji su izbegavali vojne pozive i „bili protiv rata“ dok ste vi negde, ni sami više ne znate gde, „gulili“ rovove i krvarili dok su se oni provodili u zavičaju?

Da li su to oni isti prijatelji koji su vam, nakon mnogobrojnih ratova zamerili što ste vi „učestvovali u njima“, dok su oni, eto, „bili za mir“? Isti oni prijatelji koji su političke stranke i opcije menjali kao ciganin konja, a vas ubeđuju da ste uvek „bili za one“, ne znajući da objasne koji su to „oni“? Žuti, crveni, plavi?

Ček, ček, samo da povade sve partijske knjižice, ima tu još raznoraznih pigmentacija…

Goran Trifunović