„Daragoj tovariš Vladimir Vladimirovič… Mi, narod pranjanskog kraja vam se obraćamo ovim pismom u želji da vam nešto objasnimo. Pre svega, oprostite nam na našem slabom poznavanju ruskog jezika, pardon, jazika, i Mićo „Rus“ i Tasić su bili dobri, ali, izgleda da smo mi bili slabi djaci.

Pričali su nam tada da će nam u životu više trebati angliski nego ruski jazik. Kakvi duraci!!! Oprostite nami što smo prvo pisali onom kapitalisti Trampu, ali, znate i sami- kad pritera, priteralo je. A i bolje što smo njega otarasili (na ruskom – „otarasili“), pa vama pišemo na miru i polako.

Uostalom, oni jedu brzu hranu, burgere i ostalo, a vaš, a samim tim, i naš „boršč“ se dugo kuva i dugo sprema, polako, natenane (na ruskom -„natenane“).

Izviniće što niste bili na otvaranju našeg novog aerodroma, iako svi vrlo dobro znamo da je vaša Krasnaja armija imala najviše zasluga za spašavanje pilota i razvoj našeg kraja, ali, računamo da će Tramp uskoro na izla… ove, izbore, a vi ćete, daragoj Vladimire, još dugo, dugo vladati majčicom, kao što vam to vaš Ustav…ček, ček, zakon… ma kao što je i najbolje za vaš i naš narod, što je, rečeno nam je, uostalom, jedan narod.

Nego, pridjite vi k nami, bićete nam drag gost, kao što smo vam pokazali kada ste dolazili v Beljgrad, a mi vas dočekali. E, kad nas je onoliko išlo v Beljgrade, zamislite, tek, koliko bi nas sačekalo našeg, da neko ne čuje, omiljenog predsednika, tu, takoreći na kućnom pragu.

Od poklona nemojte ništa da nosite niti da se trošite. Dali ste nam mnogo aviona, topova i ostalog naoružanja, a gvoždje u poslednje vreme i nema neku cenu. Predstavićemo vas kao na slikama- sa medvedima, ribama, konjima… Ovoga poslednjeg imamo baaašš.

Kad budete polazili, i mi ćemo vam pokloniti neku umiljatu kucu, neku sabaku, kao što ste dobili i prošli put, samo ovoga puta možete da stanete u centar sela i da sami birate. Izbor je poveliki.

I, nemojte da sa sobom vodite onu vašu plavušu što nešto nervira našeg predsednika, nego dodjite da zajedno proslavimo pobedu nad komunizmo… Ovaj, fašizmo… Ma, samo dodjite, i recite nam koga smo pobedili, jer mi, izgleda, znamo da pobedimo, ali, ne znamo, nećemo ili ne smemo da kažemo ko je dobar, a ko loš. Pridjite, pa da bude „Spasibo za družbu““.

Goran Trifunović