Odakle početi? O plakanju nećemo… Previslav Railić, Dordž Musulin, Nik Lalić, Zvonko Vučković, svi bivši radnici „Budimke“, Dražu da ne spominjemo, možda se ne okreću u grobovima, ali je svakako, dobro što nisu doživeli ono što smo mi „imali čast“. U redu je, neko misli ovako, neko onako, ali…

Recimo, zašto se spekuliše da aerodrom na Galovićima (a, ne na brdu, kako neki „mediji“ kažu) košta izmedju 17 i 25 miliona dinara, zašto se spekuliše ko ga je izgradio, američka fondacija, ili Srbija, čemu govorkanja o potrebi ovakve izgradnje?

Zašto smo došli u situaciju da se „el prezidente“, kao i prethodne godine helikopterom spušta na „Brezakov“ stadion, iako je, kako kažu, napravljen heliodrom na Galovićima, pa čak i uprkos tome što su vojni helikopteri nekoliko dana pre svečanosti probali da se prizemlje na bivšu seosku utrinu? Neuspešno. Zar Rusi i dalje prave takve helikoptere?

Zašto smo dozvolili da se spekuliše da je avion koji se srušio kod Loznice leteo tog dana iznad Pranjana? Da li je to zato što je meštanima bilo zabranjeno da tog dana budu prisutni na svojim (da li?) Galovićima?

Zar smo toliko loši da smo, kao potomci nekadašnjih „joj, pomagajte braćo Srbi“, dospeli do toga da budemo „sikter“ Srbi? Kome smeta srpski seljak, koji nikada nije bio član nijedne stranke, niti je pripadao ikome, osim sebi i svojim bližnjima? Šta je državnom i inom rukovodstvu smešno kada im se poklanja komad srpske zemlje, a istovremeno se pominju rovovi i krv ovdašnjeg seljaka?

Ko se sa one bine, koju smo mogli da vidimo samo na državnim medijima, plašio da će neko da protestuje, zviždi ili iskaže bilo kakav drugi vid protesta? A, neka neko pokuša da objasni i zašto bi neko protestovao.

Šta ne valja? Zar ne napredujemo svaki dan? U svakom pogledu… Sve više… Jače… Bolje…

P.S. U najavi otvaranja aerodroma, pojedini „mediji“ su objavljivali da je „aerodrom napravljen u obliku aviona raširenih krila“. Iskreno, ne bih voleo da vidim avion bez raširenih krila.

Goran Trifunović