„Šta se radi u Pranjanima?“„Nnniišta… priča se o vakcinama, „Dari iz Jasenovca“ i o Velji Nevolji. A, u stvari, samo bi vakcine trebalo da nas zanimaju. Ipak, iako znamo da je naša zemlja, pa, samim tim, i naš kraj, polarizovan po svakom pitanju do, nadajmo se, krajnjih granica, začudjuje činjenica da većina, pre svega, mladjih ljudi, ne želi da se vakciniše.

Raspredaju neke teorije zavere, „trpaju“ u vakcine sve i svašta, ali, neće. Doduše, imaju i jako opravdanje, jer, kako kažu, ne veruju vlasti. Dobro… Da odmah bude jasno, ja sam se vakcinisao, i to u onu „zapadnu“ ruku. Idemo dalje…

Pre nekoliko dana na državnoj, dakle televiziji sa nacionalnom frekvencijom, prikazan je film o stradanju Srba u Jasenovcu. Da se razumemo, film nisam gledao, jer sam pretpostavio da je, bar za moj ukus, morbidan, a ja sam željan vedrine. Makar malo… Ipak, nešto drugo začudjava. Otkud to sad? I, otkud država stoji iza toga? Zvecka li to neko (ponovo) oružjem?

Pripadam onim generacijama koje su na ekskurzijama posećivali Spomen- kompleks u Jasenovcu i tamo se na licu mesta, pa čak i dokumentarnim filmom koji nam je prikazivan, a koji nije bio za svačije oči, dušu, pa i želudac, uverili koliko je sve to strašno bilo. Ali, šta sad? Čekamo hrvatski odgovor sa nekim filmom o Vukovaru, bošnjački o Srebrenici, slovenački o… nečemu, da ne pominjem ove sa kojima više i ne znamo jesmo li zajedno ili nismo? Pa, da okrenemo novi krug?

Zašto se niko nije setio da u ovoj našoj jadnoj, izmučenoj i napaćenoj zemlji snimi film o Petrovskim mučenicima? Zar to nije zločin? Zar nije zločin kad moj predak bude prebijen kablom uključenim u struju, samo zato što nije hteo da udje u zadrugu (sa kim?)? Zar nije zločin to što je mnogo kuća propatilo nakon ljudskog gesta i spašavanja savezničkih pilota? E, moja Srbijo… A, Velja Nevolja… Samo jedna informacija. Kada je, pre, skoro dve godine prvorodjeni prvi put dolazio u Pranjane, pod Papića ševarom su, kao nekakva vojna formacija bili postrojeni nabildovani, istetovirani, u crno obučeni momci. Njih dvadesetak… I, onda mi je bilo jasno da se ne radi ni o kakvoj navijačkoj grupi, kao i da su spremni nekoga da ubiju, ako treba. Samo, to nije bio niko sa bine…

Goran Trifunović