• 5 decembra, 2021

Pranjanska razglednica: Znak

Goran Trifunović, foto: gminfo.rs

A, sve je počelo prozaično, a, čini se, pomalo i bespotrebno. Naime, u pranjanskoj varošici su postavljena dva znaka, putokaza, koji namernicima pokazuju kako da dodju do aerodroma na Galovićima, ali i do Ravne Gore. Na stranu oni znaci koji predstavljaju, recimo, Partenon, Babinu glavu i nekakvog pijanca samog za stolom, ali, ljude je zbunilo i ostalo što piše na znacima.

Galovići su Galovići, Ravna Gora je Ravna Gora, ajde, sve je tako, makar ljudi bili i malo zbunjeni novim putem za Ravnu Goru, ali… Dobro, de… Ipak, i Srbi i Englezi su bili zbunjeni onom „kvačicom“ na slovu „c“, koja ga prenosi u slovo „Ć“. Otkud to, šta predstavlja Anglosaksoncima i kako ćemo izgovarati ime našeg aerodroma?

Bilo kako bilo, niko ni ove godine ne zaluta na Galoviće, pa se u subotu po ko zna koji put obeleži godišnjica spasilačke misije „Halijard“. Ovoga puta, radi izostanka brojne i uzvane domaće delegacije, na američki način, znači, skromnije. Kakav paradoks!!! Može nam se, bre…

Lep, sunčan dan, što bi se reklo u pismenim vežbama za peti osnovne, narod vuče silažu, obara drva, ali, bitno je da su putokazi odradili svoje i da niko nije zalutao, ili, ne daj Bože, zakasnio na Galovića „fild“ (ajmo, Srbi, da vas vidim). Na jednu binu visoke uzvanice, na drugu one nešto niže, a novinari, vojska i protokol nekako izmedju, kao tampon.

„Bože pravde“, kao za početak školske godine , kao i američka himna kao za… pa, za sve. I, naravno, aplauz!!! Kažu da su Srbi jedini narod koji aplaudiraju nacionalnoj muzici i sletanju aviona, kao da su to čuda koja se dešavaju jednom, pa ko zna kad.

Američki ambasador, od koga saznadosmo da mu prija srpska kuhinja (ugojio se „ten paunts“, kaže), NJKV Aleksandar Karadjordjević, koji je savladao srpski toliko dobro da bi se samostalno snašao bilo gde u Srbiji, srpska ministarka kulture za ovu godinu, predstavnici, kako vole da se predstavljaju, „srpskog naroda iz Crne Gore“ i ostali…

Slični govori kao i prethodnih godina, ista stara priča o herojstvu i prijateljstvu, polaganje venaca, medjusobno uvažavanje, fotografisanje sa uzvanicama, koje, usput budi rečeno, nakon tih 60-ak minuta na Galovićima, vraćaju se veličanju „majčice Rusije“ i „prijateljske Kine“… I, to je to.

Ni jakih policijskih snaga kao kad dolazi prvorodjeni, ni inspektora u civilu, ni ekipe Velje „Nevolje“, ni poklanjanja zemlje…

Ma, ništa, kažem vam. Obična godišnjica. Do iduće godine će već biti zaboravljena. A, onda isto. Odnosno, videćemo da li će isti ljudi biti prisutni i sledeće godine. Mada, koliko se gospodinu Godfriju svidja naša hrana, slutim na isti sastav…

 

Goran Trifunović

Violeta

Prethodni članak

Šutić: U kovid delu Opšte bolnice preminuo jedan pacijent

Sledeći članak

Najnoviji podaci za Srbiju: Još 5.389 novoobolelih, 43 preminula, 217 na respiratorima